уторак, 23. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Павле Петровић: Економија Србије спорија од потенцијала, последица - нижи животни стандард
Хроника

Павле Петровић: Економија Србије спорија од потенцијала, последица - нижи животни стандард

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 19. март 2019.

 Председник Фискалног савета Павле Петровић изјавио је у Новом дану да се српска економија креће спорије од својих потенцијала и као последицу тога види нижи животни стандард - доходак по глави становника је на трећини развијене Европе и на половини просека централне и источне Европе.

"У анализи коју смо направили за Копаоник бизнис форум показали смо да је потенцијал Србије да расте неких пет одсто, а да тренутно расте негде око три одсто", рекао је Петровић истичући да земље источне и централне Европе расту око четири одсто.

Петровић наглашава да су инвестиције, приватне и државне, недовољне.

"Једна од главних кочница за недовољне приватне домаће инвестиције јесте слаба владавина права и висок ниво корупције", истиче Петровић.

Ако и данас размишљамо да ће нам фундаменталне реформе дати резултат за три, четири године, да видимо шта можемо брзо сада, ми никада нећемо достићи задовољавајућу стопу раста и заостајаћемо у односу на нама упоредиве земље.

Павле Петровић

Према његовим речима, ако би се побољшао ниво владавине праве, а корупција смањила на ниво околних земаља, Србија би имала за један процентни поен већу стопу раста.

Петровић каже да Србија укупно инвестира годишње 18 одсто свог дохотка, а требала би да инвестира 23 или 25 одсто свега што створи.

"Половина повећања би требало да буду приватне инвестиције. Оно што би требало да се деси за одрживи и привредни раст, што би онда значило и повећање животног стандарда, јесте повећање приватних инвестиција од скоро милијарду и по у односу на садашње стање", сматра Петровић.

Он мисли да је влада направила грешку тиме што су значајна буџетска средства потрошили на "изнадпросечно повећање плата у јавном сектору уместо да иде у продуктивне јавне инвестиције".

"Последица тога је нижи привредни раст", закључује Петровић.

Кад је реч о реструктурирању јавних предузећа, Петровић каже да највећи и најтежи проблем представља Електропривреда Србије (ЕПС).

"То предузеће би требало да буде покретач привредног раста инвестирањем. Због ЕПС-а ће стопа раста у овој години вероватно бити нижа од оног што се предвиђало. Неће ту помоћи честе промене руководства, влада мора да преузме одговорност и спроведе темељне реформе", оценио је Петровић.

Као добар пример Петровић наводи Железнице Србије која се, како каже, озбиљно реструктурирала.

Говорећи о јавном дугу, Петровић каже да је он "под контролом" и наглашава да је то важан темељ привредног раста.

(Н1)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер