Патријарх Порфирије на обележавању 142 године од битке на Вучјем долу: На Вучјем долу нашли су се Срби из различитих племена и братстава - Црногорци, Брђани и Херцеговци

Патријарх Српске православне цркве (СПЦ) Порфирије оценио је вечерас у Никшићу да је Битка на Вучјем долу 1876. године, чија се годишњица обележава, трајно сведочанство вере, наде и љубави, али и снаге заједништва више народа, пренела је СПЦ.

"О ономе што се на Вучјем долу догодило сведоче историја, народно памћење и песма. На том месту нашли су се, раме уз раме, Срби из различитих племена и братстава - Црногорци, Брђани и Херцеговци - деца исте светосавске вере и наследници Светолазаревског предања, предвођени књазом Николом, војводама, сердарима и барјактарима" и "у часу великог искушења стали једни уз друге, свесни да се слобода задобија и чува слогом, верношћу и спремношћу на жртву", рекао је Порфирије у беседи на свечаној академији у порти Саборне цркве Светог Василија Острошког у Никшићу поводом прославе 150. годишњице Битке на Вучјем долу.

Порфирије је казао и да "наравно да није једноставно волети непријатеље, али бојим се, браћо и сестре, да смо ми на ивици да потпуно изокренемо речи Божје и прогласимо да је исправно и безмало богоугодно да мрзимо и брата свога".

"Сабрали смо се да из прошлости црпемо поуке и смернице за данашња раскршћа на којима се налазимо, као и снагу за мир, помирење и међусобно разумевање; да разумемо да не можемо једни без других и да смо једни другима потребни", рекао је патријарх.

У беседи је рекао да су "миротворци они који спајају раздвојене, исцељују ране, пружају руку брату и својим животом сведоче да су љубав и загрљај јачи од сваке поделе" и да "то значит да смо позвани да пролазне, парцијалне, политичке, идеолошке и све друге појединачне интересе подредимо заједничком добру..., да смо један народ" и да "међу нама постоје различити дарови, искуства и погледи", а "управо нас та разноликост, када је прожета љубављу и смирењем, у јединству чини богатијима".

"Зато не смемо дозволити да наше различитости постану повод за раздвајање, подизање зидова, међусобну сумњу и неслогу, утолико пре што и данас, као и некада, има оних који наше поделе настоје да употребе за сопствене циљеве, супротне нашем заједничком добру", рекао је Порфирије.

Битка на Вучјем долу, која се сматра победом народа, одиграла се 28. јула 1876. године на истоименој заравни код Билеће, која је данас део Босне и Херцеговине (БиХ) крај њене границе с Црном Гором. Удружене црногорска војска предвођена књазом Николом Првим Петровићем и херцеговачка коју су предводили искусни сердари извојевале су велику победу над знатно бројнијом османском војском под командом Селим-паше и Мухтар-паше која је имала огромне губитке, а заробљени су и високи турски заповедници.

Та победа представља један од кључних догађаја у ослободилачким ратовима јер је дала велики подстрек ослободилачком покрету и знатно допринела каснијем међународном признању Црне Горе на Берлинском конгресу 1878. године.

СПЦ је данас поподне саопштила да је "победа на Вучјем долу у историји српског народа остала записана златним словима као један од најсветлијих примера заједништва и оданости, чојства и јунаштва, храбрости и истрајности у борби за слободу".

На подгоричком аеродрому патријарха СПЦ су данас дочекали митрополити црногорско-приморски Јоаникије и будимљанско-никшићки Методије.

Порфирије се затим упутио у Никшић, где је, дочекан у Саборном храму Светог Василија Острошког, рекао: "Овде никада не долазим као странац, па чак ни као гост, него као истински најближи, као брат, као један од вас".

"Ми показујемо и потврђујемо да превазилазимо сваку врсту подела, сваку границу и дату биолошку, али и ону која је створена нашом погрешном вољом и нашим погрешним изборима", рекао је тада Порфирије.

Обележене 142 године од битке на Вучјем долу

Обележавајући 142 године од битке на Вучјем долу, чланови Удружења бораца народноослободилачког рата (УБНОР) и антифашиста Никшић положили су цвеће на споменик јунацима са Вучјег дола.

“Ако је битка на Граховцу утрла пут Црној Гори код великих сила да на њу гледају као на нови субјект на геополитичкој карти Европе, онда су битке на Вучјем долу, а убрзо затим и битке на Фундини и Тријепчу, значиле и коначно признање Црне Горе као 27. независне државе, што је потврђено и на Берлинском конгресу на коме је Црна Гора добила и значајна територијална проширења”, саопштили су из УБНОР-а.

Битка на Вучјем долу једна је од најславнијих победа Црногораца и Херцеговаца над Турцима у Вељем рату, који је вођен од 1876. до 1878. године. Црногорску војску, која је била малобројнија и слабије опремљена, предводио је краљ Никола, док је са друге стране командовао Муктар-паша. Међу убијенима био је и Селим-паша, док је Осман-паша заробљен.

“Обележавајући значајне датуме, међу којима је свакако и битка на Вучјем долу, дајемо подршку очувању културно-историјског наслеђа и на тај начин доприносимо да догађаји који су оставили неизбрисив траг у историји Црне Горе буду сачувани од заборава”, поручили су из УБНОР-а.

(Вијести)