Održan protest akademske zajednice ispred Vlade Srbije: "Znanjem branimo istinu. Vlast ne zaustavljaju argumenti, već upornost ljudi koji odbijaju da se povuku"

Pobunjeni univerzitet je (opet) na raskrsnici - stoje na starom mestu, na uglu ulica Kneza Miloša i Nemanjine, i podsećaju na godišnjicu svog protesta koji se, između ostalog, odnosio i na uredbu Vlade Srbije koja smanjuje naučni rad na fakultetima i predstavlja, kako kažu, otvorenu kaznu za podršku studentskom protestu.

Godinu dana od početka protesta dela akademske zajednice, simbolično nazvanog „Univerziteti na raskrsnici“, zaposleni u visokom obrazovanju okupili su se večeras ispred Vlade Srbije, kako bi još jednom podigli glas u odbranu univerziteta i poručili da ne odustaju od borbe za odbranu autonomije.

Saobraćaj je blokiran na raskrsnici Nemanjine i Ulice kneza Miloša, na zgradi Ministarstva spoljnih poslova postavljen je transparent “Jer studenti pobeđuju", a na zgradi vlade transparent "Studenti pobeđuju”.

Osim predstavnika akademske zajednice, prisutni su i predstavnici beogradskih zborova.

Profesorka Vesna Popović, prorektorka Univerziteta umetnosti u Beogradu, rekla je da su pre godinu dana profesori na toj istoj raskrsnici još jednom podržali studentske zahteve, ali i istakli svoje.

Profesorka Vesna Popović: Na svakom koraku se guši naša autonomija

"To nije bio hir akademske zajednice, već vapaj da prestane besomučno urušavanje visokog obrazovanja i da odgovorni prvo razumeju problem, a potom da zajednički nađemo rešenje. Umesto poboljšanja, naterani smo da primenjujemo neprilagođenu, netestiranu i neustavnu platformu SPIRI. Plate primamo usklađene sa uredbama koje ne vrednuju ni naša znanja, ni obrazovanja, ni potrebe, ni dostojanstvo - uredbu 5:35 koja je još na snazi. Umesto mogućnosti da nastavni proces obavljamo slobodno, na svakom koraku se guši naša autonomija", rekla je ona.

Kazala je da su za ovih godinu dana saznali "da se fakulteti mogu osnovati preko noći, a akreditacija za dva i po meseca, bez prostora, biblioteke, čak i bez studenata".

"Saznali smo da smo podeljeni na podobne i nepodobne, da ne možemo da nastupamo, režiramo, glumimo, stvaramo, da nastupamo na festivalima - osim na Kanskom. Ne samo to, već smo saznali da naši studenti ne smeju čak da budu u publici", rekla je ona.

Rekla je da ne mogu da se ne zapitaju "koja vlast na svetu ne bi bila ponosna što ima jedini Univerzitet umetnosi u širem regionu, Univerzitet u Beogradu koji rangiran u prvih 1,8 odsto u svetu, a univerziteti u Nišu, Novom Sadu u Kragujevcu među devet odsto najuspešnijih u svetu".

"Umesto nagrada i priznanja, naši univerziteti su izloženi uvođenju stranih fakulteta, sa sumnjivim akredacionim procesima, poreklom i referencama, ali o državnom trošku. To je poruka 'dobri ste za svet, a ne za nas'. To je odsustvo svake logike, strategije, ali i dobre namere i znanja", rekla je ona.

Ona je kazala da je Univerzitet uvek u prednosti.

"Mimo svoje obrazovne funkcije, on kolektuje jednu nenadmašnu silu, koja je uvek nova, sveža i spremna za promene, a zbog koje Univerzitet postoji - a to su studenti. Znanjem branimo istinu, a istina je jedna - studenti pobeđuju", rekla je ona.

Profesorka Oparnica: Od čega se skrivaju uzdržani i kako mogu da sede u Senatu?

Profesorka Pedagoškog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Ljubica Oparnica podsetila je da je profesor Vladimir Mihić ostao bez reizbora i suočen je sa mogućim gubitkom posla.

"Senat Univerziteta u Novom Sadu glasao je tajno - osam ljudi bilo je za, četiri protiv, šest uzdržanih. Šest uzdržanih na tajnom glasanju i jedan nevažeći listić! Pravilnikom je predviđeno da glasanje bude javno, kada je pravnica Rektorata na to skrenula pažnju, rekli su joj da 'Pravilnik sad može odmah da se izmeni, ako treba'. Nije li logično da se članovi Senata izjašnjavaju javno i obrazlože svoj stav? Od čega se skrivaju uzdržani? Kako mogu u Senatu da sede ljudi koji se po važnim pitanjima ne izjašnjavaju? Nemaju stav o jednom izveštaju, a posao im je da to znaju! Do kad ćemo, drage kolege, gledati kršenje zakonskih normi, a u krajnjem slučaju i zdravog razuma?", pitala je ona.

Kazala je da moraju "preuzeti odgovornost što su dozvolili da nedostojni deo akademske zajednice odlučuje o sudbinama ostalih".

"Kada budemo preuzeli odgovornost, moramo je i tražiti. Ovo ne sme ostati u fascikli, uz objašnjenja 'naterali su me, imam decu'. Pa i Vladimir Mihić ima decu!", rekla je ona.

Profesor Fakulteta muzičke umetnosti i poznati flautista Ljubiša Jovanović

Nakon obraćanja profesorki, redovni profesor Fakulteta muzičke umetnosti i poznati flautista Ljubiša Jovanović odsvirao je numeru Johana Sebastijana Baha.

Profesorka Stefanović Stanojević: Vlast ne zaustavljaju argumenti, već upornost ljudi koji odbijaju da se povuku

Profesorka Tatjana Stefanović Stanojević sa Departmana za psihologiju Filozofskog fakulteta u Nišu rekla je da je uredba 5/35 bila samo početak najgrubljeg kršenja autonomije u savremenoj istoriji.

"Naše neodustajanje je jedino sa čim ne znaju da se nose, jer to ne razumeju. Naše neodustajanje u ime obrazovanja, studenata i principa - a bez materijalnog interesa, uz silne pritiske i žrtve - sigurna sam da oni to ništa ne razumeju", rekla je ona.

Ona je ispričala sa kakvim se problemima i "apsurdnim" situacijama suočavaju studenti sa juga Srbije, otkako je Vlada Srbije "smislila da osnuje tzv. Fakultet za srpske studije".

Studentkinja Medicinskog fakulteta: Dostojanstvo se ne predaje, dostojanstvo se brani

Studentkinja Medicinskog fakulteta Teodora podsetila je da su prošle godine studenti i profesori 17 dana stajali danonoćno na raskrsnici kod Vlade Srbije.

"Iz toga smo poneli jednu važnu lekciju - dostojanstvo se ne predaje, dostojanstvo se brani", rekla je ona.

Ukazala je sa čim su se sve studenti i nastavnici suočavali na Medicinskom fakultetu nakon "nezakonite smene dekanke Tatjane Simić i postavljanja zaredom tri vršioca dužnosti".

Profesor Avdić: DUNP je platio cenu kao malo koja ustanova

DŽenan Avdić, asistent sa Državnog univerziteta u Novom Pazaru, rekao je da njihovi problemi veći nego na ostalim univerzitetima, već da se kroz primer DUNP-a najbolje vidi stanje koje se dešava u celokupnom visokom obrazovanju.

"Ono što se dešavalo na DUNP-u podsećalo je na eksperiment da se pokaže kako to izgleda univezitet lišen autonomije, slobode i kritične misli. DUNP je u toj borbi uložio sve što je imao i platio cenu kakvu je malo koja visokoškolska platila. Prethodne dve godine blizu 40 naših profesora proterano je sa DUNP-a. Njihov jedini greh bio je to što nisu pristale da ćute", rekao je on.

Profesor Slavković: Sakrili su proslavu pola veka postojanja Univerziteta u Kragujevcu

Docent Vukašin Slavković sa Univerziteta u Kragujevcu zahvalio se kolegama sa BU i Pobunjenog univerziteta zbog zamerki koje su izneli na sistem SPIRI.

"Sumanjm da će jedan apartčik kao (Vladan) Petrov, koji je svoj put do Ustavnog suda probio kroz Ćacilend bilo šta da uradi, ali na nama je da ne odustanemo. Drugo što sam želeo da kažem jeste da se desila jedna ogromna sramota u Kragujevcu. Univerzitet u Kragujevcu ove godine slavi pola veka postojanja. Ako niste za to čuli, niste krivi. I oni su se trudili da to sakriju, da proslave sami, da niko ne dođe. Znate zašto, jer je na toj nazovi proslavi bilo zabranjeno pomenuti Beogradski univerzitet i rektor Đokić. To ostaje na trajnu sramotu naših kolega koje su to uradile", rekao je on.

Profesor Fric: Nek se Slavica, Dejan i Đuro usude da uđu u amfiteatre i pogledaju svojim studentima u oči

Docent Nenad Fric, predstavnik Pobunjenog univerziteta u Beogradu rekao je da Univerzitet u Beogradu ovde godine proslavlja 218 godina postojanja i da su kroz njega prošli razni ljudi.

"Kroz njega su za ovih 218 godina prošli razni - i pametni i glupi, i vizionari i kratkovidi, i pošteni i varalice, i galantni i secikese. Nikog od njih više nema, a Univerzitet u Beogradu - evo ga među 400 najboljih u svetu", rekao je on.

On je rekao da je neko naivan, na samom početku, možda pomislio da nije loše kada su na vodeća mesta dobili Slavicu Đukić Dejanović, Đura Macuta, Dejana Vuka Stankovića...

"To su ljudi iz akademske zajednice, možda su mislili da će nam oni pomoći da radimo bolje. Kratko je vreme prošlo, oni su se osilili, a svoje studente, kolege i profesiju su izdali. Nek tako silni sutra uđu u amfitetatre, učionice i laboratorije, da svojim i našim studentima kažu u oči da smo mi ubice, blokaderi, teroristi, piculići, ustaše, kako nas nazivaju svih ovih godinu i po dana. Nek nam i kažu kako je dete izbačeno iz vrtića u Pećincima, kako je profesorka izbodena nožem na putu do pijace i kako su jedna Jelena i jedan Vladimir i mnogi drugi za godinu i po dana ostali bez posla ", rekao je Fric.

(N1)