Новица Антић: Вулинов преки суд - Војни синдикат je као "трн у оку" власти

"Невероватна је сервилност и полтронизам официра правне службе који седе у том неуставном суду и који су погазили све принципе правне професије, човечности и официрске части. Показали су невероватан кукавичлук који не приличи српским официрима. Шта бисмо сутра могли да очекујемо од таквих, како би се супротставили непријатељу ако нису имали храбрости да се супротставе насиљу и криминалном понашању појединаца на власти"

Колико је Војни синдикат "трн у оку" садашњем руководству, говори и чињеница да је неуставни Војнодисциплински суд у другом степену донео решење којим председника тог синдиката Новицу Антића кажњава губитком чина, а то за собом аутоматски повлачи губитак војне службе. Антић је пристао да ексклузивно за "Време" проговори о свом случају.

"ВРЕМЕ": Јесте ли званично добили пресуду и хоћете ли се жалити?

НОВИЦА АНТИЋ: Одлуку вишег Војнодисциплинског суда још увек нисам добио нити знам шта у њој пише, а веома ме занима које су аргументе пронашли ти који су водили овај дириговани поступак да оправдају то "процесно смеће". Ово кажем са пуним правом јер сам и сам правник и знам да за преиспитивање моје војнодисциплинске одговорности, пред дисциплинским органом мог послодавца, није постојао нити један правни основ. Искористићу све правне лекове да побијем овај незаконит, неуставан и међународном праву противан управни акт, укључујући кривичноправну заштиту. Ово ће иницирати интересантне поступке пред правим судовима.

Тврдите да је постојање Војнодисциплинског суда неуставно, а самим тим и његове одлуке?

Апсолутно је неуставно. Устав Србије јасно прописује да су забрањени ванредни, преки и привремени судови, а да се судска власт уређује законом. Закон о судовима не познаје Војнодисциплински суд. О томе је свој став дао чак и Уставни суд Србије у једној од својих одлука из 2015. године, када је констатовао да се ради о органу управе, а не о суду. Правни преседан је то што се тај орган заиста понаша као суд, а то своје право је дао сам себи некаквим правилом које није пропис и којим потире одредбе закона који уређује начин вођења управног поступка. Дакле, да би он био суд, мора да буде део судске власти и да је независтан, а он нити је део судске власти, а још мање је независтан, јер се налази у саставу Војске Србије и Министарства одбране и њиме командују начелник Генералштаба и секретар Министарства одбране. Поред тога, овај неуставни суд суди, што никако не сме да чини, и да зло буде веће, доноси пресуде уместо да доноси решења, и то пресуде "у име народа". Какав је то суд против чије је другостепене одлуке правни лек тужба Управном суду, то све говори. Учинићемо све да овај ‘несуд’ никада више никоме не суди. Они ће бити сведени на дисциплинску комисију, што у стварности јесу, у то сам потпуно уверен.

Имате ли информације, ко стоји иза процеса против вас?

Моје лично мишљење је да министар Александар Вулин има везе са том одлуком, као и секретар Министарства Зоран Лазић, који ми је на једном од састанака на ту тему индиректно и претио Војнодисциплинским судом. Али, мислим да је највећи утицај на овакву одлуку имао бивши начелник Генералштаба Љубиша Диковић – у то сам готово сигуран. Невероватна је, међутим, сервилност и полтронизам официра правне службе који седе у том неуставном суду и који су погазили све принципе правне професије, човечности и официрске части. Показали су невероватан кукавичлук који не приличи српским официрима. Шта бисмо сутра могли да очекујемо од таквих, како би се супротставили непријатељу ако нису имали храбрости да се супротставе насиљу и криминалном понашању појединаца на власти.

Јесу ли вам, као и бившем мајору Драгану Глигићу и активном Дејану Радовановићу, када су јавно иступили, покушали "напаковати" неке афере или пронаћи нешто што би вас компромитовало?

Нисам засад доживео да се о мени пласирају негативне информације. Ту сам спокојан. Вршећи војну службу, ево, скоро 20 година ефективно, иза себе имам само позитивне резултате и највише службене оцене. Сматрам да сам у служби више пута показао оданост држави и професији, то одлично знају чак и неки бивши генерали за које сам некад потурао главу, а они ми сад раде о глави. Породичан живот водим традиционално и патријархално и шта ту лоше може да се истакне. А да покушавају да нешто нађу, нека слободно траже, а знам да то раде...

Значи ли то да сте на "мерама"?

Знам да службе безбедности свакодневну врше обраду мене и мојих сарадника. Пре бих рекао – појединци у тим службама, који своје позиције злоупотребљавају, али томе не придајемо неки значај. Само губе време.

Кад примите одлуку о губитку чина, а тиме и о отказу, да ли ћете тражити пријем код начелника Генералштаба?

Видећу коме ће дати мандат да у њихово име учини кривично дело и донесе наредбу о мом престанку службе. Засад не знам да ли ће то учинити начелник Генералштаба или неко кога он буде овластио да решава мој статус у служби. Тад ћу одлучити да ли ћу тражити службени разговор код начелника Генералштаба, на то имам право, пре свега да бих га погледао у очи и учинио га свесним да тако чини кривично дело и да је, у складу са кодексом части, законом и Правилом службе, дужан да не изврши такву одлуку.

Хоће ли врх Министарства и војске успети да "отупи" вашу синдикалну борбу, једини сте репрезентативни синдикат?

Данас у Војсци Србије и Министарству одбране постоји регистровано 14 синдиката. Међутим, сви они немају ни четвртину чланства Војног синдиката Србије, баш зато што су синдикати који нису спремни да се жртвују за колективни интерес и бољи положај наших припадника. Недавно је бивши начелник Генералштаба Диковић покушао да формира свој синдикат, председник тог синдиката се тиме чак и хвали, а ево сад га, како чујемо, шаљу на курс за главне подофицире. Бенефите од тога је већ осетио, а чланству и колегама препуштамо да процене сами. Те појаве нису ништа необично, сви синдикални приручници говоре о томе да послодавац увек покушава да ослаби репрезентативни синдикат придобијањем њихових вођа. И мени су, као и мојим сарадницима, својевремено нудили разне бенефите, али нисмо подлегли. Ето, Диковић је отишао, шта ће сад радити тај и такви синдикати видећемо...

Давор Лукач

(Време)