Нова.рс: Србија дужна скоро 40 милијарди евра. Каква је тачно структура тог дуга?

 У 2026. годину Србија је ушла са јавним дугом од 39,34 милијарде евра, колико је забележено последњег дана децембра 2025. И даље највише новца дугујемо инвеститорима који су улагали у - наше еврообвезнице.

Укупан јавни дуг Србије је, на дан 31. децембар 2025. износио 39,34 милијарде евра, што је 44,5 одсто бруто домаћег производа, показују подаци Управе за јавни дуг, пише Н1.

Када се на овај износ директних и индикретних обавеза државе дода још и негарантовани дуг локалне власти, овај износ расте на 39,64 милијарде евра.

Највећи је, и даље, дуг према власницима еврообвезница које је емитовала Република Србија. Он је последњег дана 2025. године износио 10,32 милијарде евра и непромењен је у односу на крај 2024.

Следи дуг од 7,28 милијарди евра по основу дугорочних динарских државних хартија од вредности (годину пре овај дуг износио је 7,32 милијарде евра).

На трећем месту је дуг по кредитима пословних банака у износу 4,7 милијарди евра.

Ови кредити бележе раст за годину дана за око 800 милиона евра - према извештају Управе за јавни дуг, на крају 2024. године, дуг према страним пословним банкама износио је 3,89 милијарди евра.

На четвртом месту највећих поверилаца Србије је кинеска Експорт-импорт банка (2,8 милијарди евра), па дуг по кредитима страних влада (2,66 милијарди евра). Потом ММФ којем дугујемо 2,3 милијарде евра, па Међународна банка за обнову и развој (2,3 милијарде евра).

Следи Европска инвестициона банка (1,9 милијарди евра), па инвеститори у дугорочне државне хартије у еврима (1,8 милијарди евра).

Свим осталим повериоцима Србија дугује, појединачно гледано - мање од по милијарду евра. На листи су Банка за развој Савета Европе, ЕБРД, Немачка развојна банка, али и дуг по основу старе девизне штедње, реституције...

Валутна структура дуга

"Учешће јавног дуга у страној валути на крају децембра 2025. године износи 77,5 одсто", навела је Управа за јавни дуг.

Највећи је удео дуга у - еврима, и износи 59,5 одсто.

Следи дуг у америчким доларима 11,9 одсто, у специјалним правима вучења (посебној валутној јединици ММФ-а ) 5,8 одсто и у осталим страним валутама 0,2 процента (јапански јен, валута Уједињених Арапских Емирата - дирхам, потом кувајтски динар и кинески јуан).

Учешће јавног дуга у динарима износи тек нешто више од петине укупног дуга - 22,5 одсто.

Ново задуживање

У 2026. години, током јануара и фебруара, одржане су три аукције државних хартија од вредности: 8. и 27. јануара, као и 3. фебруара. Реч је о динарским обвезницама од којих две емисије имају петогодишњи рок доспећа, а једна 10,5 година.

На аукцији 3. фебруара продате су петогодишње државне обвезнице у вредности од 15,97 милијарди динара.

На аукцији 27. јануара ове године продате су динарске обвезнице које доспевају за 10,5 година у износу 11,58 милијарди динара.

На аукцији 8. јануара продате су петогодишње државне обвезнице у вредности од 51,6 милијарди динара.

У најави је нова аукција, заказана за 12. фебруар. Реч је о петогодишњим обвезницама у еврима, у планираном износу од 200 милиона евра.

(Нова.рс)