Нова.рс: Ко је Саид Џалили - највероватнији наследник Лариџанија у Ирану? Био је добровољац паравојне формације, сматрају га "живим мучеником", а о Америци не мисли ништа добро

Након убиства једног од најмоћнијих људи у Ирану Алија Лариџанија у ваздушном нападу у Техерану, пажња политичких и безбедносних аналитичара усмерена је на његовог могућег наследника – Саида Џалилија.

Лариџанијева смрт оставила је озбиљан вакуум у врху власти, посебно у Савету за националну безбедност, кључном телу које управља војним и безбедносним стратегијама Ирана у тренутку појачаних тензија са Сједињеним Државама и Израелом.

Искусни преговарач и противник Запада

Саид Џалили (60) важи за једног од најутицајнијих политичара у конзервативном блоку. Најпознатији је као главни ирански преговарач о нуклеарном програму у периоду од 2007. до 2013. године, за време председника Махмуда Ахмадинеџада.

Његов преговарачки стил често је описиван као тврд и непопустљив, што га је чинило тешким саговорником за западне дипломате. Био је отворени противник нуклеарног споразума из 2015. године, сматрајући га превише попустљивим према Западу.

Од рата до врха политике

Рођен 1965. године у Машхаду, Џалили потиче из скромне породице – отац му је био директор школе. Докторирао је политичке науке на Универзитету Имам Садек, где се касније бавио и академским радом.

Као добровољац паравојне формације Басиџ учествовао је у Иранско-ирачком рату, током којег је тешко рањен и изгубио део десне ноге. Због тога је у Ирану познат као „живи мученик“, што му доноси додатни политички легитимитет међу конзервативцима.

Каријеру је наставио у Министарству спољних послова, а потом и у Савету за националну безбедност. Кандидовао се и на председничким изборима 2013. године, где је заузео треће место, али је задржао снажан утицај у политичком животу земље.

Могући наследник у кључном тренутку

Смрт Лариџанија отворила је питање ко ће водити иранску безбедносну политику у једном од најосетљивијих тренутака за земљу.

Аналитичари сматрају да је Џалили један од најозбиљнијих кандидата за ту функцију, било као привремено или трајно решење.

Његово именовање могло би да означи додатни заокрет ка тврђој политици према САД и регионалним противницима.

Истовремено, изостанак прагматичнијих фигура попут Лариџанија могао би да додатно учврсти позицију радикалнијег крила унутар иранског режима.

(Нова.рс)