Нова.рс: Београд на води дугује чак 165 милиона евра Граду - како је настао енормни дуг фирме која гради луксузно насеље у престоници

Фирма Београд на води, најпознатија по луксузном стамбено-пословном комплексу на обали реке Саве, иако делује да послује врло успешно, из године у годину незаустављиво повећава своја дуговања. Наиме, према подацима Агенције за привредне регистре, ова компанија, којом се званичници, чланови владајуће Српске напредне странке диче у свакој датој прилици, Граду Београду дугује око 165,7 милиона евра, а за само четири године дуг је порастао за више од 2.500 пута.

Јовановић: Дуг Београда на води према Граду повећан је у односу на прошлу годину, када је износио 150 милиона евра. Поменута дуговања вуку се још од 2020. када су износила 100 милиона евра

У овом недавно објављеном финансијском извештају фирме Београд на води за 2025. годину, стоји да су у претходној години остварили рекордне пословне приходе у висини од 53,89 милијарди динара или око 460 милиона евра, док је 2024. био 43,499 милијарде, односно око 370 милиона евра, а 2023. износио је око 32 милијарде динара или нешто више од 270 милиона евра.

Иако се наводи да су сва дуговања до сада измирили, Граду Београду, према објављеном извештају на АПР-у, дугују 19.387.825.000 милијарди динара или око 165,7 милиона евра. У питању је дуг који Београд на води има према Граду за обрачунати допринос за уређење грађевинског земљишта, како пише у напоменама у финансијском извештају за 2025. годину.

"Београд на води је у току 2025. године исплатио држави 33 милиона евра, што је отприлике трећина од укупне добити, сходно делу власништва које у њему Србија има. Република Србија је приходовала додатних пет милијарди динара на основу разних пореза, накнада, такси. Пословни приходи су у протеклој години износили 56 милијарди динара, што значи да се продао рекордни број станова. Да би овакав пословни модел опстао, 'Београд на води' мора да настави да се шири, што је прва ствар која изазива зебњу, са аспекта урбанизма и планирања града као целине, као и постављања граница између јавног и пословног интереса", објашњава за Нова.рс Никола Јовановић, директор Центар за локалну самоуправу.

Оно што, према његовим речима, привлачи пажњу из овог финансијског извештаја и што отвара многа питања јесте управо та дугорочна обавеза од 19,49 милијарди динара.

"Овде морамо разумети шта је уговорено приликом оснивања ове компаније: Београд на води неће уплаћивати допринос за опремања грађевинског земљишта у новцу, већ у натури: кроз изградњу комуналне инфраструктуре и обнову јавне инфраструктуре. Према пресеку из претходне године, тај износ који је уложен износи 15,7 милијарди, па је разлика нешто испод четири милијарде, што треба испитати, али се може објаснити на неколико начина. Кључно питање јесте да ли је требало уговорити да се ова накнада уплаћује директно у буџет Београда или овако кроз радове", наглашава Јовановић.

Иначе, дуг Београда на води према Граду повећан је у односу на прошлу годину, када је износио 17,7 милијарди динара или 150 милиона евра. Поменута дуговања за уређење грађевинског земљишта, односно изградњу пратеће инфраструктуре, вуку се, наиме, још од 2020. године, када су износила 100 милиона евра.

Дуг никада није отплаћен

Након што је то откривено, тадашњи заменик градоначелника Горан Весић рекао је да ће та компанија дуг отплатити изградњом инфраструктуре.

„То значи да јавна инфраструктура која се гради у оквиру тог пројекта прелази у власништво Града, као што су тргови, паркови, улице, обала, школе… На тај начин и по ценама Града исплаћује се њихово дуговање за градско грађевинско земљиште. У овом тренутку тај дуг јесте већи, јер није предат Савски трг, који Београд на води ради. Како се који објекат јавне намене преда, тако се тај дуг одузима и на крају ћемо доћи до нуле“, изјавио је Весић још 2021.

Горан Весић

Иако је дуг на крају 2021. драстично смањен, није никада до краја отплаћен и износио је 6,96 милиона динара или свега 60.000 евра. Међутим, поново је порастао већ годину дана касније, када је Београд на води за уређење грађевинског земљишта дуговала 7,55 милијарди динара или 64,5 милиона евра, док је на крају 2023. та обавеза удвостручена, на 14,77 милијарди динара или око 126 милиона евра, па је у 2024. порасла за још 24 милиона евра. За само три године, од 2021. до 2024. дуг Београда на води, пише Радар, увећан је чак 2.500 пута, са 60.000 на 150 милиона евра.

Иначе, Мухамед Алабар, власник компаније Игл Хилс из Абу Дабија, која има већински, двотрећински удео у Београду на води, прошле године је у интервјуу за подгоричку ТВ Вијести, рекао да наводно не зна колико је новца држава Србија зарадила од пројекта, чија је реализација почела још пре 12 година, када је основана заједничка фирма.

Мухамед Алабар

Подсетимо, фирма Београд на води д.о.о основана је 2014. године, већински удео од 67 одсто у њој има Игл хилс wотерфронт инвестмент из Уједињених Арапских Емирата, а 33 одсто Република Србија. Оснивач фирме била је Република Србија коју заступа Влада Србије.

Крајем јула 2015. године донета је Одлука о повећању капитала, на основу које се повећава основни капитал у новцу новог члана који приступа фирми, односно фирме Игл хилс wотерфронт инвестмент из Уједињених Арапских Емирата.

Фирма Београд на води имала је 102 запослена током 2025. године и 202 запослена преко агенција, омладинских и студентских задруга, а према подацима са АПР-а бави се “разрадом грађевинских пројеката”.

У августу 2024. Београд на води је основао и зависно правно лице БНВ Бристол д.о.о. чија је делатност „хотели и сличан смештај“.

На наша питања о милионском дугу и отплати истог, који Београд на води има према Граду Београду, из ове фирме, као ни из Градске управе, нису одговорили до објављивања овог текста.

(Нова.рс)