Немачки "Ханделсблат": Преговори Србије посустају, Вучић показује аутократско понашање

 „Србија није нашла одговор на кључно питање Косова, а критике Вучића стижу и по другом питању. Из ЕУ парламента је недавно Манфред Вебер, лидер демохришћанске ЕПП, упозорио да Вучић мора да донесе одлуку – да ли је на страни Европе или на страни Русије“, наводи немачки лист.

Ту су и Извештаји ЕК који, како се истиче, „редовно отрежњују“, јер се увек наводи да на том простору нема ни функционалне тржиште економије, ни модерне администрације и правосуђе“.

"Као следећи сигнал, очекује се да ће ЕУ дозволити Косоварима да улазе у европски простор без визе – као што је случај са свим другим земљама Западног Балкана", открива Ханделблат.

Лист у погледу европерспектива западнобалкански земаља подсећа и да је Северна Македонија кандидат за приступање још од 2005. године и да је одавно испунила све критеријуме за почетак приступних преговора са ЕУ, али да је тај процес и даље блокиран у Савету ЕУ иако је Грчка одустала од вета, након што је земља променила име у Северна Македонија 2019. године.

Процес сада кочи Бугарска захтевом да Македонија призна бугарске корене језика и културе, а лист наводи да, после јучерашњег пада буградске владе, није за очекивати да се скоро нешто промени у њиховом ставу према почетку приступних македонских преговора са ЕК.

Подсећа се и да Босна и Херцеговина има снажне заговорнике у ЕУ. Земља је, додаје се, поднела захтев за чланство, а Аустрија врши притисак за отварање преговора о приступању. Међутим, наглашава се и да Европска комисија годинама даје извештаје о овој земљи који указују на велике проблеме, између осталог да изборни закон и финансирање партија не испуњавају европске стандарде, док се одлуке Уставног суда се не спроводе, а административне и правосудне реформе су још увек у раној фази. Комесар за проширење ЕУ Оливер Вархељи недавно је критиковао државе чланице јер су превише опраштале БиХ, што би могло да дестабилизује цео процес проширења ЕУ, подсећа Ханделблат.

Донедавно се пријем нових чланица у ЕУ сматрао политички немогућим, али је онда дошао рат у Украјини, констатује се у тексту објављеном у немачком Ханделсблату, који, у сусрет данашњем самиту шефова држава ЕУ, открива садржај нацрта декларације са самита и белешку о претходним консултацијама између држава чланица и Комисије.

"Украјина и Молдавија ће на Самиту добити статус жељеног кандидата. Међутим, нејасно је да ли је добра воља довољна и за земље Западног Балкана. О томе се још преговара, а рачуна се да је председник Савета ЕУ Шарл Мишел сазвао засебан самит за челнике држава Западног Балкана свега неколико сати пре самита ЕУ како би се спорно питање одвојило од питања Украјине“, констатује немачки лист.

Улози су, тврди Ханделсблат, велики: ако ЕУ не успе да придобије земље које су јој у непосредном окружењу, политички ривали, попут Русије и Кине наставиће да шире свој утицај.

Лист оцењује како Евопи прети опасност да „изгуби Западни Балкан – регион који већ годинама чека позитиван сигнал из Брисела“.

"Према новом истраживању Евробарометра, 58 одсто Европљана жели да ЕУ брже прими нове чланице. Највише подршке проширењу је у Пољској (80 одсто) и Ирској (77 одсто). У Немачкој, проширење подржава 53 одсто становника“, наводи Ханделсблат.

Према нацрту декларације Самита, у чији садржај је немачки лист имао увид, „шефови влада ЕУ ће следити препоруку Комисије и Украјину учинити кандидатом за приступање.“

Украјина има трговински споразум са ЕУ од 2014. године, а према речима председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, ова земља је већ усвојила 70 одсто правила ЕУ.

„Али, листа обавеза је и даље веома дуга. Између осталог, Брисел позива на реформу Уставног суда, али и јачање свих државних органа ове земље којима је задатак контрола спровођења закона и борба против корупције“, констатује немачки лист.

У позицији сличној Украјини, када је у питању приближавање чланству ЕУ, налази се и Грузија, чије су делове, како лист наводи „годинама окупирале руске трупе“.

"Пре годину дана, 19. априла 2021. године, две главне странке у Грузији су се, уз посредовање ЕУ, сагласиле око заједничког програма реформи. Ово је поздрављено као напредак на путу ка ЕУ, али су само после три месеца, представници владајуће странке отказали сарадњу. То је учинило даље приближавање ЕУ ове земље мање вероватним", подсећа немачки лист.

Европска комисија је, како се даље наводи, на недавно поднету апликацију за чланство одговорила негативно, уз коментар да ће Грузији статус кандидата "бити додељен тек ако се ова земља позабави проблемом политичке поларизације, у складу са споразумом од 19. априла".

С друге стране, очекује се да на данашњем Самиту Молдавија добије статус кандидата. У препоруци Комисије ЕУ, открива Ханделблат, наводи се да је „ова земља први пут од независности на европском путу реформи и борби против корупције“.

Међутим, ЕК констатује да Влада Молдавије мора да настави да гура „деолигаризацију“ и да смањује велики државни сектор јер држава тренутно контролише 900 компанија, што чини 26 одсто укупне привредне те земље.

Лист подсећа и да је Турска у статусу кандидата за пријем у ЕУ од 1999. године, али да су добри резултати на том путу симболични. Разговори са Ердоганом су на чекању од 2018. године, али статус земље кандидата Турској још није укинут.