Наталија Јовановић, бивши декан Филозофског факултета у Нишу: Студенти ће 28. децембра кроз сакупљање потписа практично расписати изборе. Неопходан је и додатни притисак кроз генерални штрајк

Постоји консензус међу људима који желе промене у Србији да ће на парламентарним изборима подржати студентску листу „ма ко да је на њој“, али је политика ограђивања студената од оних који се боре за демократију и боље друштво погрешна, јер нам је сада потребна саборност, каже Наталија Јовановић, доскорашњи декан Филозофског факултета у Нишу.

Она још каже да ће студенти 28. децембра кроз сакупљање потписа на великим протестима по Србији практично расписати ванредне парламентарне изборе.

„За њихово одржавање, међутим, неопходан је и додатни притисак кроз генерални штрајк“, додаје бивша деканка Филозофског, који је на данашњи дан, пре годину дана, први међу факултетима у Нишу отворио врата за студентску блокаду, а она била међу првим факултетским челницима у земљи који су јавно подржали студентске захтеве.

Шта би, по Вашем мишљењу, студенти и грађани у протесту требало да предузму у наредном периоду како би, ево, након више од годину дана протеста, испословали одржавање ванредних парламентарних избора, што је њихов кључни захтев?

– Тог 28. децембра ће широм Србије почети да се сакупљају потписи којима се траже избори, а за дан, два или три биће их сакупљено толико да не знам ко ће моћи да зажмури над чињеницом да то захтева огроман број људи. Кроз такву акцију и масовност ће се, такође, мобилисати грађани да разумеју колико је важно да у време избора имају широм отворене очи, како се не би поновили Зајечар, Косјерић, Мионица, Сечањ. Тог дана ћемо сви морати да будемо контролори- сви грађани и цео народ.

Ја сам, међутим, од почетка протеста понављала да је неопходно да све стане на дан, два или три, пре свега у Београду, како бисмо натерали фараона да распише изборе, који су једини демократски начин за смену власти. Дакле, генерални штрајк, и пре или касније ћемо доћи до тога. Можда ћемо сви морати да станемо и због тога што, на пример, неће бити гаса и горива, што нам одлазе страни инвеститори, што неће бити пара у буџету… НИС је дошао у овакву ситуацију због погрешне политике, односно погрешних одлука једног човека који доноси све одлуке, па је између осталог умислио и да може да прода причу да Србија хоће у Европску унију, али неће да уведе санкције Русији.

А колико је за друштвене промене паметна и корисна политика ограђивања студената у блокади од све све бројнијих актера – од опозиције, појединих јавних личности, Прогласа, дела Анкетне комисије, дела Побуњеног универзитета, зборова грађана у Новом Саду, неких активистичких организација…?

– Могу да разумем да су млади људи бунтовни, али такво ограђивање може да буде контрапродуктивно, а различите прозивке и оптужбе су непотребне. У Анкетној комисији, на пример, седе људи са ауторитетом и интегритетом, који су урадили јако велики и значајан посао у вези са расветљавањем пада надстрешнице у Новом Саду. Не видим да људи из Прогласа, који иначе имају завидне каријере, очекују било какве привилегије или функције, већ су искрени борци за демократију и боље друштво.

Али, колико знам, од неких појединаца и организација су се у том последњем саопштењу оградили само београдски студенти у блокади, односно једна група студената, и мислим да за такав став не постоји широка подршка. Иза таквог става нису стали студенти других универзитета у Србији.

У јавности се већ месецима говори о студентској листи за парламентарне изборе, на којој ће се наћи, како је речено, кандидати у широком дијапазону- од левице до деснице. Да ли студенти треба да саопште њен састав?

–Не треба инсистирати да се саопшти ко се налази на листи. Избори још увек нису расписани, а уколико би се објавила имена, ти људи би били сатанизовани од стране режима. Уосталом, нико до сада није успео да „провали“ састав студентске листе, иако између осталог режим има најсавременије уређаје за прислушкивање, а и прислушкује све живо.

Оно што је извесно је да људи који желе промене у друштву имају готово апсолутно поверење у студенте, па и њихову листу. Размишља се- ако студенти верују личностима на листи, које су иначе прошле неколико нивоа провере- вероваћемо и ми. А све те личности, када буду изабране, наћи ће се у незахвалној ситуацији јер је држава у катастрофалном стању, а очекивања грађана и јавности биће превелика.

Њихов задатак, међутим, треба да буде ограничен- треба да обезбеде услове за одржавање демократских и регуларних избора. У време тих избора морамо да имамо сређене бирачке спискове, функционалан РЕМ и слободне медије, а не политичку и изборну корупцију, најразличитије притиске на бираче или функционерску кампању.

Шта су, по Вама, успеси студентског покрета у последњих годину дана и нешто мало дуже?

– Најпре, мобилизација неутралних, пре свега због тога што су студенти, на случају велике трагедије у Новом Саду, јасно показали лице корупције и испоставили захтеве који су гађали тачно у мету. Свакоме ко је говорио да га политика не интересује показали су да се она једнако тиче свих нас, и старих и младих, и богатих и сиромашних, и образованих и необразованих. Свако у овој земљи се налази под неком надстрешницом- на железничкој станици, у учионици, у спортској хали, на путу, у старачком дому, у Центру за изузетност… Корупција режима је над главама свих нас и почела је да убија.

Студенти су, такође, оборили рејтинг актуелне власти, али пре свега оголили чињеницу да на изборима гласови за власт нису реални, већ су покрадени, уцењени и изнуђени. Јасно смо могли да видимо и чујемо да је човек који одлучује о свему те гласове плаћао, да су му стизали „бугарским возовима“, да је увозио своје бираче- као стоку- из Републике Српске или Румуније…

Наши млади људи су нам показали и да су многе вредности далеко значајније од новца. Такву поруку су преносили грађанима Србије од севера до југа, од истока до запад и до сваког засеока. Показали су нам шта је солидарност и емпатија, ширили су љубав, а и згазили границе и ограде које су постојале међу нама. То су најбоље демонстрирали студенти Новог Пазара, а и сам Нови Пазар, када је дочекивао студенте и грађане Србије. Сви они су доказали да нико не може да их купи и да нису корумпирани на било који начин.

Видимо на делу и њихову виталност – они похађају наставу и школску годину упоредо са својим протестима и акцијама, а упркос репресији и батинама које трпе, посебно после Видовданског сабора. Успели су да одоле свим искушењима које је пред њих поставио један сурови режим, шизоидно опседнут свима који другачије мисле, и да одговоре на достојанствен, кутуран и креативан начин.

Велика тековина студентског покрета јесте учење демократије, преко пленума. То су места на којима се о свакој теми отворено разговара, одлуке се доносе заједнички, нема лидера, свако је важан и сноси одговорност.

Показали су нам, све у свему, да су генерацијски спремни да предводе будућност у овој земљи. Да ова генерација и може и хоће и зна и разуме. Она уме да организује друштво и да одреагује на кризну ситуацију- мирно, упорно и доследно.

А шта су неуспеси? Видимо да студентски захтеви нису испуњени, још нема одговорних за трагедију у Новом Саду, избори нису расписани, власт се грчевито држи својих позиција, репресија се појачава…?

– Све то није кривица и одговорност студената. Реч је о патолошком стању власти која је озбиљно уздрмана. Он и они знају да ми знамо да су готови. Он и они су разоткривени са свих страна, и то јесте заслуга студената.

Чини ми се да, ипак, највише поражава све нас то неко Чаци насеље испред Народне скупштине, то страшно огледало патологије, немоћи и страха режима. Човек који доноси све одлуке има у рукама и нож и погачу, и полицију и војску на чије је чело поставио најпослушније људе, али не успева да се избори са својим страховима, па се као алаво и недорасло дете штити срамним шаторима и батинашима.

Мислим да је одлучио да народу ускрати тај народни простор испред Народне скупстине, када је у више наврата видео огромну масу људи на Славији и код те скупштине, па схватио колики је број његових противника. Али, то није простор који припада фараону, владару и цару, и то ће и њему бити јасно. У нашег цара Тројана биће козје уси.

(Данас)