Надежда Миленковић: Крадство и јединство

 Контрамитинг власти, најављиван као „сад ћете да видите кад се скупи нас сто двадесет, сто тридесет хиљада“, напрасно је у свим извештајима претворен у „ево сте видели да је Србија показала јединство“. Како на основу стотинак хиљада људи и пар хиљада аутобуса закључиш да је Србија јединствена? То јест, како то закључиш ако прибрано и логично размишљаш? И, наравно, ако не покушаваш да манипулишеш?

Јер, ни милион људи на митингу или изборима не доказује никакво јединство ни тих људи нити Србије као такве. Доказује само твој, законски дискутабилан, капацитет да известан број људи приведеш на неко место. Баш као што и чињеница да можеш директним преносом свог страначког митинга да помериш термин ТВ Дневника и древне Слагалице не сведочи о твом значају већ о твом силеџијству над медијским јавним сервисом.

Па ни то што испразниш све државне и јавне установе од вртића до скупштине, од колевке па до гроба, не сведочи ни о каквом јединству. Сведочи само о твом јединственом уцењивачком капацитету. Јер чак ни ти људи, милом и силом довезени, нису јединствени – неки су за „не дамо Космет“, док некима није ни до чега – а камоли да они, тако нејединствени, доказују јединство седам милиона људи. Па, забога, око Косова нису јединствени ни сви они који га наводно бране нити сви они који га наводно издају, а ти тврдиш да „цела Србија“ мисли оно што каже десетак председника општина?

И како уопште дођеш до закључка „нас и наших – седам милиона“? Шта, као кренеш од „нас и Руса…“, па одузмеш Русе? А онда занемариш оне који су „један од пет милиона“ па кажеш „ја сам седам милиона“? Или обрнеш слоган протеста „сви као један“, па кажеш „један то су сви“?

И шта уопште значи то бусање бројкама? Ако стотинак хиљада на твом скупу значи јединство Србије, да ли би и стотинак хиљада на протестима такође значило да је Србија јединствена у жељи да смени власт? Колико мораш бити непромишљен да себи наместиш такву замку у закључивању? Или рачунаш да та рачуница „сто хиљада једнако седам милиона“ држи воду само док вода иде на твоју воденицу, а после, пуј пике, нека протестује и пет милиона то ништа неће значити?

На крају крајева и Милошевић је на Газиместану имао још и бројнију публику али његова одбрана пред кривичним и судом јавности свеједно није могла да се заснива на томе да је, бројношћу на митингу, Србија показала јединство и самим тим аминовала све његове будуће потезе. Но, и то можеш да закључиш само ако прибрано и логично размишљаш.

(Пешчаник)