Начелник штаба војске САД: Забринут сам због броја руских војника у Украјини

„Сједињене Државе прате довољно знакова и упозорења о руским војним активностима у близини Украјине који изазивају "велику забринутост“.

Ово је изјавио начелник штабова САД Марк Мили. Он је додао „да се чини да је руска реторика оштрија“.

Марк Мили, начелник Заједничког штаба америчких снага, одбио је да спекулише о опцијама које би САД могле да размотре у случају руске инвазије.

Међутим, у једном од својих најопширнијих коментара о кризи, Мили је истакао важност суверенитета Украјине за Вашингтон и НАТО.

„Ако постоји отворена агресија руске војне акције у независној националној држави од 1991. године, интереси националне безбедности Сједињених Држава и чланица НАТО су у питању“, рекао је Мили током лета из Сеула у Вашингтон.

Мили је одбио да јавно објави своју процену броја руских снага у близини Украјине, али је сугерисао да његова забринутост превазилази број руских трупа.

Украјина је саопштила да је Русија скупила више од 90.000 војника дуж границе.

Али Москва је одбацила наговештаје да се спрема да нападне свог јужног суседа и брани своје право да распореди трупе на сопствену територију како јој одговара.

Кремљ је већ анектирао црноморско полуострво Крим од Украјине 2014. године и од тада подржава побуњенике у борби против украјинских владиних снага на истоку земље.

Према Кијеву, у том сукобу је страдало 14.000 људи, а о сукобу се и даље ћути.

Експерти упозоравају да би ничим изазвана руска инвазија могла да буде дестабилизујући фактор и да створи домино ефекат далеко изван Украјине у време све веће забринутости због кинеских намера према Тајвану.

Мили је одбио да јавно објави своју процену броја руских снага у близини Украјине, али је сугерисао да његова забринутост превазилази број руских трупа.

„Нећу вам рећи шта пратимо и индикаторе или упозорења са становишта обавештајних служби, али их све пратимо“, рекао је Мили.

„И сада их има довољно да изазову велику забринутост, а ми ћемо наставити да пратимо“, каже он.

Русија и Украјина имају вековну заједничку историју и биле су две највеће републике Совјетског Савеза све до његовог распада 1991. године, па Москва амбицију свог суседа да уђе у НАТО види као увреду и претњу.

Откако је почела најновија криза, Москва је од Запада захтевала правно обавезујуће безбедносне гаранције и уверавања да НАТО неће примити Украјину у чланство нити поставити ракетне системе за гађање Русије.

Амерички државни секретар Ентони Блинкен упозорио је у четвртак Москву на „високу цену“ ако нападне Украјину и позвао њену руску колегиницу да тражи дипломатски излаз из кризе.

Мили је одбио да спекулише о томе да ли ће руски председник Владимир Путин подстаћи повлачење америчких снага из Авганистана, рекавши „Морате да питате Путина“.

Августовско повлачење окончало је две деценије дуг амерички рат недвосмисленим поразом, а талибани су се вратили на власт.

„Мислим да би била грешка да било која земља извуче широки стратешки закључак на основу америчког повлачења из Авганистана и онда аутоматски примени тај догађај на друге ситуације“, рекао је Мили. Он је навео историјске примере прошлих америчких председника који су повукли трупе на неким местима, али су наредили војну акцију на другим местима.

(Б92)