На данашњи дан умрли Достојевски (1881) и Сергеј Иљушин (1977); 1934. Грчка, Румунија, Турска и Краљевина Југославија потписале Балкански пакт ради очувања територијалног поретка на Балкану

 БЕОГРАД - На данашњи дан 1881. године умро је руски писац Фјодор Михајлович Достојевски. Један од најбитнијих стваралаца у историји књижевности. Хапшен је као учесник утопијско-социјалистичког кружоока Михаила Петрашевског - Буташевича због револуционарних планова и осуђен на смрт 1849. али је казна замењена прогонством у Сибир, где је провео 10 година (4 заточен). Његова рана дела ("Бедни људи", "Понижени и увређени") инспирисана су социјалним трагедијама малих људи. Психолошке анализе, трагање за коренима људске трагике, феномен религиозности - главна су преокупација његових дела. Веома је утицао на светску литературу. Остала дела: "Злочин и казна", "Браћа Карамазови", "Зли дуси", "Младић", "Коцкар", "Идиот", "Двојник", "Беле ноћи", "Неточка Незванова", "Записи из мртвог дома", "Село Степанчиково и његови житељи", "Ујкин сан", публицистика "Пишчев дневник", "Политички записи".

Данас је понедељак, 09. фебруар, 40. дан 2026. До краја године има 325 дана.

1540 - У Рудај Филдсу код Честера у Енглеској одржана је прва забележена коњска трка.

1849 - Италијански револуционар Ђузепе Мацини прогласио је Рим републиком.

1861 - Џеферсон Дејвис изабран је за председника, а Александер Стивнс за потпредседника Конфедералних држава Америке (јужне државе отцепљене од САД).

1873 - Рођен је српски историчар Јован Радонић, члан Српске краљевске академије. Гимназију је завршио у Новом Саду, студирао је у Бечу код Јагића и Јиречека. Након доктората 1896. радио је као наставник српске гимназије у Цариграду и у цариградском Руском археолошком институту. Био је и библиотекар Матице српске а од 1905. професор је универзитета у Београду. Од 1937. до 1944. је генерални секретар Српске краљевске академије. У међуратном периоду извесно време је и народни посланик. Дела: "Гроф Ђорђе Бранковић и његово време", превео је и допунио Јиречекову Историју Срба, којој је припојио и Јиречеково дело "Држава и друштво у средњевековној Србији". Приредио је збирку грађе: "Дубровачка акта и повеље".

1874 - Умро је француски историчар и писац Жил Мишле, изузетан стилиста, аутор низа историјских, филозофских и лирских списа. Био је противник монархије, црквене хијерархије и комунизма, а с наклоношћу је писао о буржоаским револуцијама. Дела: "Историја Француске", "Историја Француске револуције", "Историја XIX века" , "Планина", "Птица".

1891 - Рођен је италијански политичар Пјетро Сандро Нени, вођа италијанских социјалиста. Учествовао је у Шпанском грађанском рату и био је члан Комитета за одбрану Мадрида и политички комесар дивизије. У Другом светском рату у Француској ухапсио га је Гестапо. Одмах по ослобођењу земље постао је генерални секретар Социјалистичке партије Италије, а 1945. председник. Био је потпредседник у првој послератној влади, неколико месеци и шеф дипломатије, а 1963. потпредседник у влади левог центра. Дела: "Историја четири године 1919-1922", "Шест година грађанског рата у Италији", "Историја класне борбе у Италији", "Злочин фашизма у Африци 1936.".

1909 - Француска и Немачка постигле су споразум о Мароку, којим је Берлин признао посебне интересе Париза у тој северноафричкој земљи, у замену за економске концесије.

1923 - Основана је совјетска државна ваздухопловна компаније "Добролет", преименована 1932. у "Аерофлот".

1934 - У Атини су Грчка, Румунија, Турска и Краљевина Југославија потписале Балкански пакт ради очувања територијалног поретка на Балкану, суоченог с ревизионистичком политиком земаља поражених у Првом светском рату, посебно Бугарске и Мађарске, које је подржавала Италија. Пакт се распао под притиском Немачке и практично је растурен пре избијања Другог светског рата.

1941 - Немачки Афрички корпус генерала Ервина Ромела прешао је из Италије у северну Африку, што је био увод у тешке борбе на Афричком фронту у Другом светском рату, окончане 1943. победом савезничких снага у којима су главнину чиниле трупе из британских колонија.

1942 - На француском путничком броду "Нормандија" - тада највећем и најелегантнијем у свету у својој категорији - избио је пожар, после чега је брод потонуо у њујоршкој луци.

1943 - Почела је "Битка за рањенике" - противнапад партизанских јединица против здружених немачких, италијанских и хрватских снага на Неретви. До 26. фебруара разбијене су италијанске и хрватске снаге у долинама Неретве, Раме и Дрежнице. Почетком марта одбачене су немачке трупе и око 3.500 рањеника пребачено је на леву обалу Неретве.

1943 - Тешке борбе за пацифичко острво Гвадалканал окончане су у Другом светском рату победом америчких снага над јапанском армијом, чиме су распршени снови Токија о заузимању Аустралије.

1957 - Умро је Миклош Хорти де Нађбања, који је од 1920. до 1944. владао Мађарском као регент. Увео је Мађарску у Други светски рат на страни нацистичке Немачке и учествовао је у распарчавању Краљевине Југославије. Његове трупе извршиле су неке масовне злочине, највише на југу Бачке у Шајкашкој и у Новом Саду, над Србима и Јеврејима. Као адмирал, пред крај Првог светског рата постао је командант аустроугарске флоте и 1918. угушивши побуну морнара у Боки Которској, а 1919. у Мађарској предводи противнике Беле Куна. После другог светског рата уточиште му је пружила Салазарова Португалија, где је и умро. Југославија га је прогласила ратним злочинцем, али никада није изведен на суд.

1962 - Јамајка је постала независна држава у оквиру британског Комонвелта.

1971 - У земљотресу у области америчког града Лос Анђелес погинуло је најмање 58 људи.

1977 - Умро је руски конструктор авиона Сергеј Владимирович Иљушин, који је током три деценије конструисао више од 50 типова авиона. Посебно је познат по оклопном јуришном авиону "Ил-2" за потребе совјетског ратног ваздухопловства у Другом светском рату и путничким авионима конструисаним после рата ("Ил-12", "Ил-18", "Ил-62", "Ил-86").

1977 - Совјетски Савез и Шпанија су успоставили пуне дипломатске односе.

1984 - Умро је Јуриј Владимирович Андропов, шеф совјетске државе и владајуће Комунистичке партије, који је од 1967. до 1982. био председник Комитета државне безбедности (КГБ). За генералног секретара партије је изабран у новембру 1982. после смрти Леонида Брежњева, а за председника Президијума Врховног совјета Совјетског Савеза у јуну 1983.

1991 - На референдуму у Литванији, из којег су били искључени грађани руске националности, више од 90 одсто бирача те балтичке земље гласало је за отцепљење од Совјетског Савеза.

1994 - Лидер Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат и шеф израелске дипломатије Шимон Перес постигли су споразум о безбедносним питањима која су кочила мировни споразум ПЛО и Израела.

1996 - У снажној експлозији коју је подметнула терористичка ИРА, чиме је после 17 месеци прекинуто примирје, у Лондону је погинуло двоје људи а око 100 је рањено.

1999 - Кина је прекинула дипломатске односе са Бившом Југословенском Републиком Македонијом због одлуке владе у Скопљу да успостави дипломатске односе са Тајваном.

2003 - Папа Јован Павле II упутио је драматични апел против америчке инвазије на Ирак, а потом је послао и личног изасланика у мировну мисију у Багдад. САД су доцније, без одобрења Уједињених нација, напале и окупирале ту арапску земљу, под изговором да режим Садама Хусеина има оружје за масовно уништење, што се испоставило као неистина.

2005 - Умро је телевизијски и радијски новинар и водитељ Милован Илић "Минимакс", аутор емисија "Сутра је петак, "Тачно у подне", "Од главе до пете", "Минимаксовизија", "Недеља код Минимакса". Аутор је више књига афоризама и песама.

2008 - Турска скупштина усвојила је, великом већином, уставне промене којима се укида забрана ношења фереџа на државним универзитетима. На тај начин прекинута је традиција строгог секуларизма коју је у турску политику одлучно увео Кемал Ататурк. Обраћајући се посланицима након завршетка гласања, председник турске скупштине Коксал Топлан описао је то као одлуку "за добро Турске у духу толеранције и помирења".

2015 - Преминуо је Боба Стефановић, певач и композитор, једно од најпознатијих имена поп сцене негдашње Југославије.

2016 - У судару два путничка воза у Бад Ајблингу у Баварској, Немачка, погинуло је 12 особа а 85 је повређено.

2017 – Токијска компанија за електричну енергију (ТЕПЦО) саопштила је да је ниво радијације у реактору 2 у Фукушими највиши од катастрофе која се догодила 2011. далеко виши него што је био 2012. Робот ког је ТЕПЦО спустио у реактор с циљем извидања и чишћења страдао је након два сата рада, и камере су престале да раде, услед екстремно високог нивоа радијације. Према ТЕПЦО-у робот је био изложен радијацији од 650 сиверта по сату.

2018 - Преминуо је Небојша Глоговац, глумац. Студирао је психологију да би школовање наставио на Факултету драмских уметности у Београду. Прву улогу остварио је у серији "Бољи живот", а прославио се главном улогом у филму "Убиство са предумишљајем". Запажен је улогама у филмовима "Муње", "Кад порастем бићу кенгур", "Небеска удица", као и у представама "Хамлет", "Разбијени крчаг", "Сумњиво лице", "Хадерсфилд", "Шине", "Како вам драго", "Молијер - још један живот", "Буре барута". Добитник је бројних награда: "Златна арена", пет годишњих награда Југословенског драмског позоришта, награда "Зоран Радмиловић", "Милош Жутић", "Ардалион", "Миливоје Живановић", Стеријина награда.

2021 - Умро је Чик Корија, џез пијаниста, композитор. Прославио се на самом крају шездесетих током сарадње са Мајлсом Дејвисом. Један је од пионира такозваног фјужн џеза. Као врхунски музичар, остварио се и у класичној музици, свирао је и са Лондонском филхармонијом.

2022 - Преминуо је Милан Влајчић, новинар, публициста, филмски и књижевни критичар. Дипломирао је на Катедри за општу књижевност у родном Београду. Критичке осврте објављивао је од 1960. у тада угледном часопису Дело. Уређивао је културне рубрике листова Студент и Младост, као и часописе Видици, Гледишта, Књижевни гласник. Од 1970. ради за лист Политика, као новинар и потом уредник. Писао је филмску, позоришну, телевизијску и радио критику. Добитник је низа признања: за најбољу југословенску филмску критику 1977. године, Морава филма, Београд, "Милан Богдановић" за 1981. за најбољу новинску књижевну критику, "Душан Дуда Тимотијевић", "Златно перо" Института за филм, Златни беочуг града Београда 2000. године за трајни допринос култури. Образован и негованог стила, уживао је међународни углед, био је члан жирија на филмским фестивалима у Кану, Берлину, Венецији, Монтреалу, Бечу, Минхену, Кракову, Монпељеу, као и члан жирија књижевне награде НИН-а.

(Танјуг)