уторак, 19. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > На данашњи дан папа Гргур XIII издао булу о преласку на грегоријански календар, рођен Миша Анастасијевић, Раул Кастро изабран за наследника свог брата Фидела Кастра,
Хроника

На данашњи дан папа Гргур XIII издао булу о преласку на грегоријански календар, рођен Миша Анастасијевић, Раул Кастро изабран за наследника свог брата Фидела Кастра,

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 24. фебруар 2018.

На данашњи дан 1582. године папа Гргур XIII издао је булу о примени грегоријанског календара. Реформа јулијанског календара и увођење грегоријанског, спроведена је из практичних разлога, јулијански календар је астрономски непрецизан, док је код грегоријанског одступање неупоредиво мање.

1389 - Данци су у бици код Фолкепинга поразили Швеђане и заробили шведског краља Алберта, после чега је данска краљица Маргарет постала владар и Шведске.

1525 - Употребивши први пут у историји ратова пушке аркебузе, шпанска армија под командом маркиза од Пескаре, до ногу је, у бици код Павије, у Италији, потукла француско-швајцарску војску коју је предводио француски краљ Франсоа I. У бици је погинуло 14.000 војника, а Франсоа И је заробљен.

1530 - Карла V у Болоњи је за светог римског цара и краља Италије (већ је био краљ Шпаније и владар њене огромне империје) крунисао папа Клемент ВИИ, што је било последњи пут у историји да римски епископ крунише неког владара.

1563 - Хугеноти (француски калвинисти) су убили Франсоу Лорена, војводу од Гиза, једног од француских римокатоличких вођа у грађанском рату с хугенотима, који је са својим снагама опседао Орлеан.

1786 - Рођен је немачки писац Вилхелм Грим, сакупљач и обрађивач народних бајки, које је, као и већину других дела, објавио у сарадњи са старијим братом Јакобом. Издавао је и немачке средњовековне књижевне споменике и проучавао митологију.

1803 - Рођен је српски трговац и бродовласник Миша Анастасијевић. За "капетана дунавског" 1833. поставио га је књаз Милош Обреновић, с којим је био у пословном ортаклуку. Од тог времена он је познат као "Капетан Миша". Поседовао је чак 74 брода, солане у Влашкој и Мађарској као и велика имања у румунској житници Влашкој. Велику зграду на Студентском тргу у Београду, у којој се сада налази ректорат Универзитета у Београду, познату као Капетан-Мишино здање, поклонио је 1863. "свом отечеству".

1848 - Под притиском револуције абдицирао је француски краљ Луј Филип. Важио је за владара склоног грађанском устројству земље, без наклоности "старом режиму", али му то није спасло круну - напротив. Француска Друга република је проглашена два дана доцније.

1852 - Рођен је енглески писац ирског порекла Џорџ Огастас Мур, аутор реалистичких и натуралистичких романа. Дела: романи "Модерни љубавник", "Глумчева жена", "Естер Вотерс", "Аве", "Исповести младића", "Успомене из мртвог живота", "Салве", "Вале".

1882 - Рођен је српски сликар Љубомир Ивановић, пионир српске графике. После студија на Државној академији у Минхену, био је професор Уметничке школе у Београду. У српском сликарству развио је цртеж од помоћне сликарске дисциплине до самосталног уметничког дела. Његови изванредни реалистички цртежи, с мотивима из разних крајева наше земље имају, уз уметничку, и изузетну документарну вредност. Израдио је две мапе линореза: "Стари Париз" и "Из наших крајева" и три албума цртежа оловком: "Из Јужне Србије", "Предели Шумадије и Јужне Србије" и "Југословенски предели".

1885 - Рођен је амерички адмирал Честер Вилијам Нимиц, командант Пацифичке флоте САД у Другом светском рату.

1887 - Париз и Брисел постале су прве две престонице повезане телефонском везом.

1920 - Први политички програм Националсоцијалистичке радничке партије Немачке, коју је 1919. у Минхену основао (преузео) Адолф Хитлер, објављен је у 25 тачака. Програм који је сачинио Хитлер касније је разрађен у његовој књизи "Мајн кампф". Већ у њој је јасно наговештена његова политичка визија (расизам, посебно према Јеврејима).

1926 - Рођен је Никола Караклајић српски шахиста, репрезентативац и првак Југославије у шаху, интернационални мајстор. Као члан репрезентације Југославије на Олимпијади у Москви 1956. освојио је сребрну медаљу. Налазио се и у селекцији која је 1957. на првом екипном првенству Европе у Бечу заузела друго место. Деценијама је радио као шаховски тренер. Био је селектор репрезентација Малте, Сингапура, Шри Ланке и Уједињених Арапских Емирата. Читав радни век провео је у Радио Београду, где је радио као новинар и музички уредник. Караклајић се сматра првим музичким уредником у негдашњој Југославији који је дозволио емитовање рок музике.

1945 - Египатски председник владе Ахмед Махер Паша убијен је у скупштини, одмах пошто је у Другом светском рату објавио декларацију о ступању Египта у рат против Немачке и Јапана.

1945 - Трупе САД ослободиле су јапанске окупације у Другом светском рату главни град Филипина Манилу.

1946 - Хуан Перон је изабран за председника Аргентине, започевши први од три мандата на челу те државе.

1966 - У Гани је војним ударом, док је био у посети Кини, збачен председник Кваме Нкрумах, под чијим је вођством Гана 1957. изборила независност од Британије. Власт је преузело такозвано Веће националног ослобођења с генералом Џозефом Анкрахом на челу. Свргнути председник отишао је у Конакри, где га је гвинејски председник Секу Туре 2. марта 1966. прогласио копредседником Гвинеје.

1971 - Алжир је саопштио да преузима контролу над француским петролејским компанијама у земљи.

1974 - Умро је српски биолог Синиша Станковић, члан Српске академије наука и уметности, директор Биолошког института. Бавио се упоредним истраживањима порекла и развића живог света балканских језера, структуром и развојем њихових екосистема. Природне науке студирао је у Београду и Греноблу, а редовни професор Београдског универзитета постао је 1934. Током немачке окупације у Другом светском рату био је члан руководства НОП Србије и већи део рата провео је као заточеник на Бањици. После ослобођења изабран је за председника Президијума Народне скупштине Србије и успешно је заступао интересе Југославије на међународним конференцијама. У универзитетску наставу увео је екологију, цитологију, ембриологију, динамику развића, упоредну анатомију. Дела: "Охридско језеро и његов живи свет" (синтеза његових научних истраживања и схватања), универзитетски уџбеници "Упоредна анатомија кичмењака", "Екологија".

1974 - Пакистан је саопштио да је званично признао Бангладеш (бивши Источни Пакистан) као независну државу.

1975 - Умро је совјетски државник Николај Александрович Булгањин, председник владе Совјетског Савеза од 1955. до 1958, учесник Октобарске револуције. Бољшевицима се прикључио 1917. уочи револуције и до 1922. радио је у ЧЕКИ (политичка полиција). Члан Централног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза постао је 1934 а Политбироа 1948. Током Другог светског рата био је у војним саветима Западног, Другог прибалтичког и Првог белоруског фронта, потом заменик министра одбране, а после рата министар оружаних снага и заменик председника владе, пре него што је постао шеф владе.

1990 - Умро је италијански државник Алесандро Пертини, бивши председник Италије, најпопуларнији италијански политичар после Другог светског рата. Члан италијанске Социјалистичке партије постао је 1918, низ година провео је у фашистичким затворима, у Другом светском рату учествовао је у покрету отпора, а потом је био посланик и сенатор. За шефа државе изабран је 1978. и ту дужност обављао је до 1985. када се повукао из јавног живота.

1991 - Неколико часова после последњег покушаја совјетске дипломатије да спречи сукоб, почела је офанзива америчких снага и њихових савезника у Заливском рату против Ирака у којем је са обе стране учествовало више од 1,3 милиона војника. Како је наведено, циљ офанзиве било је присиљавање Ирака да напусти Кувајт, који је окупиран 1. августа 1990.

1993 - Канадски премијер Брајан Малруни, чија је популарност спала на најниже гране у историји анкетирања бирача у Канади, дао је оставку после девет година на власти.

1995 - У реткој јавној свађи трансатлантских савезника, амбасада САД у Паризу оптужила је министра унутрашњих послова Француске Шарла Паскву да је слагао поводом шпијунског скандала и одлуке француских власти, два дана раније, да због политичке и економске шпијунаже протера четворицу америчких дипломата и још једног држављанина САД.

1996 - Кубански војни авиони оборили су два мала авиона једне кубанске избегличке организације у САД, који су - упркос поновљених упозорења у вишедневном "рату живаца" да провокације неће бити толерисане - ушли дубоко у ваздушни простор Кубе.

1996 - Палестински исламски терористи су у два самоубилачка напада у Израелу убили 27 људи.

1998 - Француска скупштина је једногласно ратификовала споразум о свеобухватној забрани атомских проба.

2003 - У земљотресу у северозападној кинеској провинцији Синкјанг погинуло је најмање 268 људи.

2004 - У земљотресу који је погодио област Ел Хосеима на медитеранској обали Марока, погинуло је најмање 572 људи.

2007 - У експлозији камиона бомбе, у ирачком граду Хабанија, у близини сунитске џамије, на препуној пијаци, погинуло је 37 људи а повређено је 64. Хабанија се налази у провинцији Анбар, око 85 километара западно од Багдада.

2008 - Кубанска скупштина изабрала је Раула Кастра, брата Фидела Кастра, на место председника Државног савета, највишег органа власти, чиме је он постао и нови председник земље и нови врховни командант војске. Фидел Кастро је три дана раније саопштио да се, из здравствених разлога, повлачи са положаја шефа државе, на којем се налазио од 1959.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер