На данашњи дан 1918. Велика Народна скупштина у Новом Саду прогласила присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији

 НОВИ САД - Одлуком Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена Баната, Бачке и Барање у Новом Саду 25. новембра 1918. проглашено је присаједињење Војводине Краљевини Србији.

Био је то врхунац вековних тежњи Срба са обе стране Саве и Дунава ка уједињењу и стварању јединствене националне државе која би обухватила највећи део српског народа.

Одлука о присаједњењу Србији донета је вољом огромне већине Срба Срема Баната, Бачке и Барање, али пре свега она је била плод херојских победа српске војске, од Првог балканског рата 1912. до кулминације у јесен 1918.

Пошто је Српска војска средином септембра 1918. пробила Солунски фронт уследио је брзи продор српских и савезничких трупа на север пре свега с циљем ослобођења Србије, а такође и земаља настањених Србима и другим Јужним Словенима на простору дотадашње Аустроугарске, у складу с раније прокламованим ратним циљевима.

Као последица тешког војног пораза односно распада Солунског фронта, Бугарска је капитулацију потписала 29. септембра, Турска 30. октобра, а затим и Аустроугарска 3. новембра. Када је недељу дана потом 11. новембра и Немачка потписала примирје био је то крај Првог светског рата.

Поједини делови Двојне монархије претходно су прогласили отцепљење, као Чехошловачка 28. октобра, а у Загребу је 29. октобра проглашено стварање тзв. Државе Словенаца, Хрвата и Срба, која никада није заживела. Представници Румуна су 18. октобра прогласили самоопредељње, а 3. новембра преузели су власт на простору Трансилваније

Српска војска тријумфално је ослободила Београд 1. новембра 1918. Панчево је ослобођено 8. новембра, 17. данашњи Зрењанин, тада Бечкерек, од 1935 Петровград, по краљу Петру И Ослободиоцу, као и Кикинда. Нови Сад је ослобођен 8/9. новембра, Сомбор и Суботица 13. У Сомбору је претходно основано Народно веће Срба и Буњеваца, а у Суботици Буњевачко-српски народни одбор. Барању је српска војска ослободила 14. новембра.

Заседање Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена Баната, Бачке и Барање 25. новембра 1918. одржано је у здању новосадског хотела "Слобода", који је у то време био "Гранд хотел Мајер".

Скупштини је присуствовало 757 посланика изабраних у свим деловима Војводине у складу с прогласом Српског народног одбора од 17. новембра. Био је предвиђен избор једног посланика на хиљаду грађана. Међу посланицима је било 578 Срба, 84 Буњевца, 62 Словака, 21 Русин, 6, Немаца, 3 Шокца, 2 Хрвата и један Мађар. Међу посланицима налазило се седам особа женског пола.

Скупштину је као најстарији посланик отворио прота Јован Храниловић, иначе унијатски свештеник, песник и новинар. Заседање је водио др Игњат Павлас, адвокат, познати српски национални радник.

Уз Павласа најистакнутију улогу имао је Јаша Томић. Управо Томић је прочитао одлуке Скупштине којима је проглашено присаједињење Војводине Краљевини Србији.

Присуствовала је и делегација Сремаца који су претходног дана у Руми, под руководством Жарка Миладиновића, на Великом народном збору прогласили припајање Србији. Збор је сачињавало приближно 700 посланика разних крајева Срема.

Тада су донете и одлуке о образовању локалних органа управе. На чело покрајинске владе, назване Народна управа за Банат, Бачку и Барању изабран је др Јоца Лалошевић, а Великим народним саветом како је називана Скупштина руководио је Славко Милетић.

Јаша Томић је тада далековидо одговорио на притисак из Загреба да све територије настањене Србима, Хрватима и Словенцима дотадашње Аустроугарске наступе заједно према Београду: "Ми најпре треба да обучемо српску кошуљу, јер нам је ближа, а тек онда да се заоденемо југословенским огртачем".

Наглашавао је: "Србија овенчана славом из балканских и Првог светског рата и непризната Држава Словенаца, Хрвата и Срба скрпљена од делова Аустроугарске никако не могу бити равноправи чиниоци уједињења" (…) "Од срца ћемо у Југославију, али наш пут тамо води само преко Београда. Ако не нађемо у Југославији Србију и Црну Гору немамо у Југославији друго тражити!"

Коначно, посланици Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена Баната, Бачке и Барање у Новом Саду су тог 25. новембра 1918. једногласно одлучили да се Војводина присаједини Краљевини Србији, а да потом може следити шире југословенско уједињење.

Присаједињење је било плод вековног сна војвођанских Срба за прикључење матици Србији.

Војвођански Срби никада нису прежалили укидање Војводине образоване 1848. на Мајској скупштини у Сремским Карловцима, коју је бечки двор укинуо 1861. Формални назив од 1849. био је "Војводство Србија и Тамишки Банат".

У Београду је убрзо потом, 1. децембра 1918. регент, потоњи краљ Александар Крађорђевић прогласио стварање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, како је гласио првобитни назив земље која је 1929. преименована у Краљевина Југославија.

У складу с новом управном поделом Војводина је тада постала саставни део новообразоване Дунавске бановине, са средиштем у Новом Саду.

Највећи градитељски и општи успон Нови Сад дугује управо том периоду.

Јаков Јаша Томић (1856 - 1922) новинар, плодан писац, политички првак војвођанских Срба, неформални наследник Светозара Милетића улогом на Великој народној скупштини у Новом Саду те 1918. доживео је врхунац патриотских циљева.

Његов саборац Игњат Павлас те 1918. био је потпредседник Српског националног одбора и члан делегације која је у Београду тражила да српска војска најбрже могуће уђе у Нови Сад и Бачку.

Павлас је био адвокат, један је од првака Соколског покрета у Бачкој, оснивач планинарских друштава, веслач, велики српски национални борац. Убили су га мађарски окупатори у Новом Саду, на Дунаву, јануара 1942.

(Танјуг)