субота, 23. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > На данашњи дан 1855. рођен српски писац Стеван Сремац; 1881. рођена српска књижевница Милица Јанковић; 1883. рођен мексички сликар Хосе Клементе Ороско
Хроника

На данашњи дан 1855. рођен српски писац Стеван Сремац; 1881. рођена српска књижевница Милица Јанковић; 1883. рођен мексички сликар Хосе Клементе Ороско

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 23. новембар 2024.

На данашњи дан 1855. године рођен је српски писац Стеван Сремац, члан Српске краљевске академије, један од најистакнутијих реалиста у српској књижевности. Гимназију и историјско-филолошке студије завршио је у Београду, где га је, из родне Сенте, довео ујак Јован Ђорђевић, такође познати писац. Био је добровољац у ослободилачки ратовима Србије 1876-78 Већи део живота провео је као средњошколски професор по провинцијским местима Србије. Писао је духовите приповетке најчешће из живота провинције у којима је описивао нарави и специфичне људске типове, неретко утемељене на реалним догађајима. Под насловом "Из књига староставних" објавио је поетизоване приповетке из прошлости Срба. Остала дела: драме "Ивкова слава", "Зона Замфирова", романи "Поп Ћира и поп Спира", "Вукадин", политичка сатира "Лимунација на селу".

Данас је субота 23. новембар 2024.

1221 - Рођен је кастиљански краљ Алфонсо X Учени, утемељивач законодавства, покровитељ науке и занатства. Током владавине, Кастиљом и Леоном од 1252. до смрти 1284. двор у Толеду је претворио у својеврстан центар и уточиште за бројне учене људе, укључујући и Јевреје, Маваре (Арапе). Његовим залагањем преведени су Свето писмо, Талмуд и Куран и написан је низ значајних дела: "Краљевски закон", "Астролошка знања", "Минералогија", а 1270. је започето писање "Велике и опште историје". Заузео је 1262. луку Кадис на обали Атлантског океана, окончавши петовековну маварску окупацију града.

1831 - Штрајк лионских ткача прерастао је у оружани устанак. После дводневних борби, ткачи и други радници заузели су Лион и изабрали привремену владу, али је почетком децембра у град ушла војска и поново успоставила поредак. Њихови захтеви су одбачени. Била је то прва масовна побуна те врсте у постреволуционарној Француској.

1853 - Умро је српски лекар и културни радник Јован Стејић. Студирао је у Пешти и Бечу и потом био лекар у Шапцу, Крагујевцу и Ваљеву. Био је начелник санитета, секретар Државног савета. У филозофским списима рационалист и противник верског фанатизма. Аутор је и једне критике Вуковог превода "Новог завета".

1876 - Рођен је шпански композитор и пијаниста Мануел де Фаља, чија су дела синтеза андалужанске народне музике и француског импресионизма. Настојао је да ослободи шпанску музику вековног италијанског утицаја. У Француској је компоновао популарна дела "Ноћи у шпанским вртовима" и "Седам шпанских народних песама", а по повратку у отаџбину изведени су балети "Љубав чаробница" и "Тророги шешир". Разочаран диктатуром генерала Франциска Франка, успостављеној у Шпанији после грађанског рата, 1939. је отишао у Аргентину у којој је остао до смрти 1946.

1881 - Рођена је српска књижевница Милица Јанковић. Сликарску школу завршила је у Београду а усавршавала се у Минхену. Радила је као наставник цртања. Као последица тешке болести, већи део живота провела је везана за постељу. Дела: збирке приповедака "Исповести", "Незнани јунаци", романи "Пре среће", "Плава госпођа".

1883 - Рођен је мексички сликар Хосе Клементе Ороско. Сматран је највећим сликаром мурала у 20. веку и декорисао је многе грађевине широм Мексика и САД. Инспирисао се индијанским и старомексичким мотивима.

1887 - Рођен је амерички филмски глумац енглеског порекла Вилијам Хенри Прат, познат као Борис Карлоф. Глумио је у првим хорор филмовима и четири деценије је био нека врста заштитног знака тог жанра. Филмови: "Закон подземља", "Луди геније", "Франкештајн", "Лице са ожиљком", "Изгубљена патрола", "Мумија", "Маска Фу Манчуа", "Стара мрачна кућа", "Чудотворац", "Црна мачка", "Франкештајнова невеста", "Ходајућа смрт", "Франкештајнов син", "Терор", "Мете".

1890 - Велико војводство Луксембург осамосталило се од Холандије.

1896 - Рођен је чехословачки лидер Клемент Готвалд, председник Чехословачке од 1948. до смрти 1953. Генерални секретар Комунистичке партије Чехословачке постао је 1929. а 1935. изабран је за једног од секретара Коминтерне. По повратку у земљу из Москве после Другог светског рата 1945. постао је заменик председника владе, убрзо и шеф владе. После оставке Едуарда Бенеша постао је председник Чехословачке.

1933 - Рођен је пољски композитор Кжиштоф Пендерецки, представник авангардне музике. Дела: оркестарска - "Еманације", "Тужбалица за жртве Хирошиме", "Мука по Луки", опере - "Ђаво из Лудена", "Краљ Иби".

1940 - Влада румунског диктатора Јона Антонескуа приступила је Тројном пакту.

1945 - Умро је српски сликар Љубомир Ивановић, пионир српске графике. После студија на Државној академији у Минхену, био је професор Уметничке школе у Београду. У српском сликарству развио је цртеж од помоћне сликарске дисциплине до самосталног уметничког дела. Његови изванредни реалистички цртежи, с мотивима из разних крајева наше земље имају, уз уметничку, и изузетну документарну вредност. Израдио је две мапе линореза: "Стари Париз" и "Из наших крајева" и три албума цртежа оловком: "Из Јужне Србије", "Предели Шумадије и Јужне Србије" и "Југословенски предели".

1961 - Доминиканска Република променила је назив главног града Сиудад Трухиљо у Санто Доминго.

1971 - Кина је постала стална чланица Савета безбедности Уједињених нација.

1976 - Умро је француски писац и политичар Андре Малро, учесник Кинеске револуције, Шпанског грађанског рата и припадник Покрета отпора у окупираној Француској. У влади генерала Шарла Де Гола постао је 1959. министар информација и културе, али је поднео оставку после студентских демонстрација 1968. У духу уметности анализирао је проблематику савременог света. Дела: "Краљевски пут", "Нада", "Алтенбуршки ораси", "Антимемоари", "Искушење Запада", "Освајач", "Људска судбина", "Имагинарни музеј", "Оглед о Гоји", "Метаморфоза богова".

1978 - Циклон је усмртио најмање 1.000 особа на источној обали Шри Ланке.

1980 - У јужном италијанском граду Еболи у земљотресу је погинуло 2.735 лица.

1983 - Совјетски Савез је напустио разговоре о ограничењу наоружања у Женеви у знак протеста због размештања америчких крстарећих ракета у Европи.

1994 - Велика количина уранијума погодног за израду атомског оружја, из Казахстана је, с циљем обезбеђења, пребачена у САД.

1995 - Умро је француски филмски режисер Луј Мал. Његова филмска остварења одисала су наглашеним интелектуализмом. Филмови: "Лифт за губилиште", "Љубавници", "Заза у Метроу", "Приватан живот", "Вива Марија", "Калкута", "Лаком Лисјен", "Црни месец", "Атлантик сити".

1996 - Отети етиопски авион "Боинг 767", са 163 путника и 12 чланова посаде, пао је у море близу Коморских острва пошто је остао без горива. У несрећи је погинуло 125 особа.

1997 - Умро је Иван Ђурић, српски историчар/византолог и политичар. Дипломирао је на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Био је професор на катедри за Историју Византије и сарадник Византолошког института Српске академије наука и уметности, као и гостујући професор у Француској, да би се раних деведесетих посветио политици. Дела: "Сумрак Византије" (проширен докторат под називом "Време Јована VIII Палеолога"), сарадник заједничком делу "Оксфордски речник Византије".

2003 - Председник Грузије Едуард Шеварнадзе поднео је оставку, као последица масовних демонстрација његових политичких противника.

2006 - У Багдаду су најмање 202 особе убијене, а 250 је рањено у серији напада, приликом експлозија 3 аутомобила бомбе, напада бомбаша самоубица, као и у минобацачке ватре.

2006 - Умро је француски глумац Филип Ноаре. У својој 55-годишњој каријери снимио је 125 филмова и освојио је два пута француску филмску награду - Цезар, за најбољег глумца, 1976. и 1990. за улоге у филмовима "Стара пушка" у коме је играо са Роми Шнајдер и "Живот и ништа друго".

2007 - Умро је Владимир Крјучков, последњи челник КГБ-а (Комитет државне безбедности Совјетског Савеза). Крјучков, генерал Совјетског Савеза, педесетих и шездесетих радио је у дипломатији, а од 1967. налазио се у КГБ-у. У августу 1991. као припадник Државног комитета за ванредно стање, учествовао је у покушају државног удара, с циљем очувања совјетске државе. Сви припадници Комитета су ухапшени а Јељцин их је амнестирао 1994. До последњег дана Крјучков је тврдио да ће САД настојати да територијално разбију и Русију.

(РТВ)

 
Пристигли коментари (0)
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер