Н1: "Велика ратна сала", или „Сала ратника“, скривени драгуљ Старог Генералштаба - Од војводе Мишића до Трамповог казина?

Док су све очи јавности упрте у зграде Генералштаба које је пројектовао Никола Добровић, а којима прети рушење да би се на том месту саградио Трампов хотел, још се не зна тачно шта ће бити са зградама 7. пука и Старим Генералштабом. Камена палата, како се Стари Генералштаб још назива, данас седиште Војнобезбедносне и Војнообавештајне агенције, крије једну од најсвечанијих и најлепших дворана у Београду, у којој би, према наводима Центра за локалну самоуправу, ускоро могли да се заврте рулети и зазвече коцкице.

„Док тренутно није позната њена коначна судбина, говори се да би могла бити претворена у казино новог хотела“, саопштио је Центар за локалну самоуправу, говорећи о здању у Кнеза Милоша 33.

Лекс специјалис за Генералштаб, који је у Скупштини Србије усвојен 7. новембра, односи се на реализацију "пројекта ревитализације и развоја локације у Београду између улица Кнеза Милоша, Масарикове, Бирчанинове и Ресавске", не помињући ниједан објекат конкретно.

Међутим, још 2024. године је Еколошки устанак објавио документ у којем се спомињу две катастарске парцеле на којима се налази комплекс Генералштаба: 804/2 и 969/1, а на првој од њих се поред Добровићевог здања налази и Стари Генералштаб у Кнеза Милоша.

Монументално здање од аустроугарских пара

Стара зграда Генералштаба, оригинално названа Зграда Главног Ђенералштаба и Министарства војске и морнарице, подигнута је 1928. године и то од пара које је Краљевина Србија добила од Аустроугарске на име ратне одштете.

Изградња је коштала тадашњих 35 милиона динара и трајала је две године (1926-1928), а пројекат је урадио руски архитекта немачког порекла Василиа Вилхем Баумгартен, који је пројектовао и Руски дом у Улици краљице Наталије (некадашњи Народни фронт).

Монументално здање има четири спрата, са фасадом на којој су наглашени стубови. Фасада четвртог спрата украшена је скулптурама ратника у разним позама.

Скривени драгуљ овог објекта, који је затворен за јавност, представља Велика ратна сала или „Сала ратника“, за коју Завод зазаштиту споменика културе Града Београда наводи да спада у „најлепше изведене сале у Београду свога времена“.

Намена ове сале је била различита. У њој су се састајали челници ондашње владе, генерали краљеве Војске, одржавали пријеми и балови, али и из ње командовале немачке окупационе снаге током Другог светског рата.

Камена палата је наставила да служи као седиште Генералштаба и после Другог светског рата, када је ту смештена команда Југословенске народне армије.

За најлепшу зграду Београда проглашена је 1937. године, а као културно добро је заштићена 1984. године. Са овог објекта за сада није скинута заштита, као што је то учињено на зградама Генералштаба.

Сала има 160 квадрата. Дугачка је 17 метара, широка десет и висока 12,5 метара. Специфична је по својој унутрашњој декорацији, за коју је била заслужна радионица Спасе Петровића.

Велику ратну салу красе јонски стубови, ратничка попрсја, богато декорисана таваница тиркизно плаве боје у чијем је центру украсни медаљон у облику цвета. Карактеристична је и по галерији под луковима, у којима је знао да се смести хор у свечаним приликама.

"Велика ратна сала је била командна соба према жељи краља Александра Карађорђевића. Лепотом и величином симболизовала је подвиг српске војске у Првом светском рату. Обе просторије су ексклузивне“, рекао је 2009. године за медије тадашњи пуковник Дејан Јанковић.

У „Салу ратника“ на међуспрату „Камене палате“ улази се кроз грандиозна дрвена врата смештена између масивних стубова од грубо тесаног камена. Изнад врата налази се скулптура „Самсона и лава“, коју је израдио руски вајар Владимир Загородњук, аутор декоративних скулптура и на многим другим зградама у Београду.

НАТО бомбардовање, па реконструкција после 10 година

Стара зграда Генералштаба претрпела је оштећења током НАТО бомбардовања 1999. године и читаву деценију је била затворена, све до реконструкције ентеријера и фасаде 2009. и 2010. године под руководством архитеката конзерватора Завода за заштиту споменика културе.

Детаљна обнова односила се и на Велику ратну салу, а како је тада казала једна од конзерваторки која је учествовала у реконструкцији, ентеријер је рестауриран по угледу на ампир стил царске Русије и салом доминирају бели, беж и златни тонови, док тиркизна боја истиче поједине детаље на таваници.

Рестаурација је обухватила и лустере и канделабре, који су сви до једног поправљени и исполирани, како би им био враћен стари сјај.

Стара зграда Генералштаба сачувала је оригинални намештај, међу којем су дрвени столови за читање географских карти и 30 масивних ручно прављених столица обложених кожом. Обнова 2009. и 2010. године подразумевала је реконструкцију само два ормара у којима су се некада чувале војне карте, док је остатак намештаја требало да сачека нека боља времена.

Мала ратна сала и столица у којој је седео Живојин Мишић

На првом спрату Зграде старог Генералштаба се налази Мала ратна сала, где је смештен правоугаони орахов сто са 18 столица украшених лављим шапама и главама. Како су раније писали медији, ту се одржавају колегијуми Војнобезбедносне и Војнообавештајне агенције, које користе здање од 2005. године.

Верује се да је на једној од тих столица седео војвода Живојин Мишић, а да је генерал Душан Симовић у Малој ратној сали сковао план за пуч 27. марта 1941. године. У Малој сали „Ђенералштаб Краљевине Југославије“ доносио је коначне одлуке о одбрани земље.

(Н1)