N1: U Srbiji na radnom mestu preminulo 49 radnika u 2025. godini - šta još piše u izveštaju Inspektorata za rad

 Tokom protekle godine u Srbiji je na radnom mestu smrtno stradalo 49 radnika, objavljeno je u Izveštaju o radu Inspektorata za rad za 2025. Od tog broja 33 je stradalo od smrtnih povreda na radu, 13 od teških povreda sa smrtnim ishodom. Među njima je bilo troje državljana strane zemlje van EU, a dve stradale su bile žene. Najviše povreda koje su dovele do smrti bilo je - petkom, dok je najviše stradalih bilo staro od 51 do 60 godina. Još troje radnika poginulo je u takozvanim kolektivnim povredama na radu.

U 2025. godini inspektori rada obavili su ukupno 1.021 inspekcijski nadzor povodom prijavljenih povreda na radu - smrtnih, zatim teških povreda sa smrtnim ishodom, teških, kolektivnih i lakih povreda na radu. Broj ovih nadzora povodom povreda na radu godinu dana ranije bio je 1.025.

Od nadzora sprovedenih 2025. godine zbog prijavljenih povreda na radu, Inspektorat za rad je obavio:

• 33 inspekcijska nadzora povodom smrtnih povreda na radu (u 2023. godini bilo je 33 nadzora),
• 13 inspekcijskih nadzora povodom teških povreda na radu sa smrtnim ishodom (u 2024. godini: 18 nadzora),
• 15 inspekcijskih nadzora povodom kolektivnih povreda na radu, u okviru kojih se dogodila jedna smrtna i dve teške povrede na radu sa smrtnim ishodom (u 2024. godini: 19 kolektivnih povreda na radu sa 6 smrtnih i 2 teške povrede na radu sa smrtnim ishodom),
• 910 inspekcijskih nadzora povodom teških povreda na radu (u 2024. godini: 912 nadzora),
• 50 inspekcijskih nadzora povodom lakih povreda na radu (u 2024. godini: 43 nadzora).

"U 2025. godini, ukupno je na radu smrtno stradalo 49 lica, za 17 odsto manje nego u 2024. godini kada je smrtno stradalo 59 lica", navodi se u ovom izveštaju.

Koji su najčešći uzroci povređivanja na radu

Poslodavci ne sprovode u potpunosti odredbe Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i podzakonske akte, konstatovali su inspektori.

Najčešći uzroci povređivanja na radu su nebezbedan rad na visini, nekorišćenje propisanih sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu (rad bez zaštitnog šlema i zaštitnog opasača), kao i rad u nepropisno obezbeđenim iskopima.

"Neka lica koja su zadobila smrtne i teške povrede na radu u delatnosti građevinarstva nisu imala zaključene ugovore o radu. Lica koja poslodavci angažuju bez ugovora o radu (rad 'na crno') uglavnom obavljaju povremene i privremene (sezonske) poslove i stupaju na rad bez prethodnog upoznavanja sa tehnologijom rada, pri čemu se nedovoljno vodi računa o njihovoj stručnoj kvalifikaciji za obavljanje tih poslova, kao i o njihovom osposobljavanju za bezbedan i zdrav rad. Posledica svega navedenog jeste povećan rizik od povređivanja kod lica koja rade 'na crno', na šta nedvosmisleno i ukazuju podaci o povredama na radu", ukazuje se u izveštaju.

Najugroženija zanimanja na osnovu smrtnih povreda

Najrizičnije delanosti su, ako se uzmu u obzir sve specifičnosti i opasnosti vezane za izvođenje radova i tehnološki proces proizvodnje, kao i primena mera za bezbedan i zdrav rad zaposlenih i broj povreda na radu - građevinarstvo i industrija.

"Najugroženija zanimanja zaposlenih su građevinski radnici različitih profila - nekvalifikovani radnici, armirači, tesari, zidari, vozači (autoviljuškara, teretnih motornih vozila), automehaničari, pomoćni radnici, elektromonteri, bravari - zavarivači i rukovaoci dizalicama - kranovima", ukazuje Inspektorat za rad.

Smrtne i teške povrede na radu sa smrtnim ishodom su se, prema izveštaju, u 2025. godini najčešće dešavale u delatnosti:

• građevinarstva ( 47.8% od ukupnog broja smrtno stradalih) ,
• industrije (21,7%),
• poljoprivrede i šumarstva (10,9%),
• saobraćaja i skladištenja (6,5%) .

Od 46 preminulih od smrtnih povreda na radu i teških povreda sa smrtnim ishodom, 43 je bilo državljanina Srbije i tri državljanina država van Evropske unije, 44 muškarca i dve žene.

Najviše ovih povreda bilo je petkom - ukupno 11.

A starosna struktura stradalih pokazuje da ih je najviše od 56. do 60. godine života - ukupno 11, i od 51. do 55. godine života - ukupno 10.

Stradalo je i četiri radnika starija od 65 godina, ali i troje starosti od 26 do 30 godina.

Krivične prijave

U izveštaju se navodi da su u 2025. izvršena 33 inspekcijska nadzora povodom smrtnih povreda na radu i 13 inspekcijskih nadzora povodom teških povreda na radu sa smrtnim ishodom, odnosno - 46 ljudi je izgubilo život usled smrtnih i teških povreda na radu sa smrtnim ishodom.

Inspektori rada su, tim povodom, podneli 21 krivičnu prijavu - 20 u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu protiv odgovornih lica zbog osnovane sumnje da su počinili krivično delo izazivanja opasnosti neobezbeđenjem mera bezbednosti i zdravlja na radu i jednu u oblasti radnih odnosa protiv odgovornih lica zbog uskraćivanja prava na osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja.

Takođe, podnet je 31 zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, od kojih 19 u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (15 protiv pravnog i odgovornog lica, 14 protiv preduzetnika) i 12 u oblasti radnih odnosa (četiri protiv pravnog i odgovornog lica i osam protiv preduzetnika) i doneto je 20 rešenja o otklanjanju nedostataka iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i 10 rešenja o zabrani rada na mestu rada.

U ovom izveštaju detaljno se navodi i na koji način je došlo do povređivanja na radu zbog kojih su radnici izgubili život. Na spisku su udarci predmetom, davljenje, zatrpavanje, kontakt sa električnim naponom, zdrobljavanje...

Kolektivne povrede na radu

U periodu januar – decembar 2025. godine, inspektori rada su izvršili 15 inspekcijskih nadzora povodom kolektivnih povreda na radu, prilikom kojih je 42 radnika zadobilo povrede na radu i to: jedna osoba je zadobila smrtnu povredu na radu, dve tešku povredu na radu sa smrtnim ishodom, 14 osoba je zadobilo teške povrede na radu i 25 lake povrede na radu.

Ukupno 42 osobe koje su zadobile povrede u okviru 15 kolektivnih povreda na radu, radile su kod 16 različitih registrovanih poslodavaca.

Kolektivne povrede na radu su se najviše dešavale u delatnosti građevinarstva i industrije, a potom u trgovini, saobraćaju i skladištenju i delatnosti umetnost, zabava, rekreacija.

U kolektivnim povredama na radu od 42 povređenih 38 su državljani Srbije, jedan je državljanin EU, a troje državljana iz drugih država van EU.

Povređeno je 35 muškaraca i sedam žena.

Najviše povređenih u kolektivnim povredama na radu stari su od 46 do do 55 godina - ukupno 18 radnika.

Najviše povreda dešavalo se četvrtkom - ukupno četiri.

Šta je povreda na radu

Povredom na radu, po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, smatra se "povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma".

U slučaju kada se dogodi teška, smrtna ili kolektivna povreda na radu ili povreda zbog koje zaposleni nije sposoban za rad duže od tri uzastopna radna dana, poslodavac je dužan da je prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu unutrašnjih poslova najkasnije u roku od 24 časa od njenog nastanka, navodi Inspektorat za rad.

Kada dobije prijavu o povredi na radu, inspektor rada je dužan da odmah ispita stanje na licu mesta i da preduzme mere radi otklanjanja izvora i uzroka koji su doprineli povređivanju zaposlenog.