Хроника

Н1: Таблоиди оптужују, али се не сећају да су Сорош и УСАИД дугогодишњи партнери власти

Штампа
среда, 12. март 2025.

 Иако су од 2017. године медији забележили више сусрета челника Србије са породицом Сорош, пре свега млађим Александером, а помоћ (угашеног) УСАИД доминантно завршавала у пројектима са државним органима, таблоиди и пропагандистички медији и даље "врте" исту причу о спонзорисању државних удара и побуна против власти.

Провладини пропагандистички медији ових дана поново су почели са старом „мантром“ о томе да студентске протесте финансирају УСАИД и Сорош, па је Информеру издању од уторка на то, на насловој страни, додао и „шок“.

Ови су вест високо позиционирали, а извор је у ствари, прича једног новинара који није изнео никакве доказе за тврдњу. Није објашњено како угашени УСАИД може да финансира протесте.

Таблоидима је изгледа промакло и да се последњих година са породицом Сорош састајали људи из власти, попут председника Србије Александар Вучића или бивше премијерке, а садашње председнице Скупштине Ане Брнабић.

Вучић се са Сорошима сусрео неколико пута у периоду 2017. и 2018. године. Према писању Данаса, упознали су се септембра 2017. године, када су Сороши и Вучић причали на маргинама годишњег заседања Уједињених нација у Њујорку, о, како тврде, о најважнијим дешавањима на светској сцени.

„Саслушао сам их, али су и они мене саслушали. Нисмо се бавили трачевима, већ озбиљним стварима. Разменили смо виђења о дешавањима у свету, Европи, на Балкану. Мислим да је важно да на тако битном месту кажем те ствари. Био је то веома занимљив разговор“, рекао је Вучић.

Два месеца касније, 20. новембра 2017, Вучић је у кабинету примио заменика председника Фонда за отворено друштво Алекса Сороша, сина Џорџа.

Како је тада саопштено из кабинета председника, „Фонд за отворено друштво“ је спреман да пружи подршку реформским процесима и развоју предузетништва, као и програму интеграције Рома у Србији“.

Сорош захваљује Вучићу и охрабрује Србију

Како је наведено у саопштењу, Сорош је „охрабрио Србију да настави да игра конструктивну улогу“ када је реч о стабилности у региону Западног Балкана.

Наводи се и да су двојица саговорника, између осталог, разговарали о реформама у области медија и владавини права, док је Вучић подвукао да је Србија спремна за „даље реформисање друштва и достизање европских стандарда“.

Следеће године, јула 2018, председник Србије Александар Вучић поново се састао са Алексом Сорошем, са којим је разговарао о ситуацији у региону, подршци Фондације за отворено друштво европским интеграцијама Србије и реформама у области медија и владавине права, писала је Политика.

Александер Сорош изразио је захвалност председнику Вучићу на подршци коју Фонд за отворено друштво има у Србији, и нагласио да ће фондација наставити да подржава Србију на европском путу, као и реформске и демократске процесе.

Месец дана касније, Н1 извештава о новом састанку Вучића и Сороша током преговора између Београда и Приштине и током којег је наглашено да је унапређење односа веома важно за одржање стабилности региона Западног Балкана. Вучић се том приликом захвалио Фондацији на анализама о развоју Србије које је добио од ове организације.

Два Александра састала су се и 2021. године у Риму.

Осим Вучића, сусрете са Алексом Сорошем имала је и Ана Брнабић, први пут децембра 2018. године.

А од УСАИД-а стотине милиона долара за државу Србију

Прорежимски таблоиди нису се потрудили да провере наводе да је америчка агенција за развој УСАИД „спонзорисала студентску побуну“, као и наводе да је новац из њихових фондова завршавао у невладиним организацијама „са намером рушења власти“.

Неоптерећени чињеницама, ови прорежимски таблоиди су прескочили податке које је објавио магазин „Нова економија“ – да је највише новца америчка агенција уложила у правосуђе Србије. Наиме, 882 милиона долара дато је за рад локалних јединица, за јачање економије и реформу правосуђа. Новац америчких пореских обвезника био је намењен и Државној ревизорској институцији, Агенцији за борбу против корупције и Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

УСАИД је финансирао и пројекат владавине права „Правда за све“ са око 9,9 милиона долара, који је трајао четири године, а био је намењен судовима, јавним извршитељима и државном правобранилаштву, у циљу унапређења ефикасности правосуђа, транспарентности и приступу правди. Између 2009. и 2014. године, УСАИД је помогао да се у 10 судова смањи број старих предмета за више од 50 одсто и унапреди ефикасност обраде предмета, затим од 2018. до 2022. године та агенција је уложила око 8,5 милиона долара у „Пројекат за одговорну власт“, чији је циљ био унапређење одговорности власти на националном и локалном нивоу, наводи Нова економија.

Како додају, министарка за европске интеграције Тања Мишчевић је у јулу 2024. године потписала са тадашњим америчким амбасадором Кристофером Хилом амандмане на два споразума о сарадњи, који предвиђају додатних 18 милиона долара у оквиру укупног пакета подршке УСАИД-а Србији, који је вредан 115 милиона долара. УСАИД је, како пише Нова економија, учествовао и у формирању Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД), у чијем је Управном одбору била Ана Брнабић, актуелна председница Скупштине и некадашња премијерка.

УСАИД је дао око два милиона долара после поплава у Обреновцу, 2014. године, помогао је да 62 општине добију сертификате о унапређеној приправности за реаговање у ванредним ситуацијама и подржао усвајање новог Закона о ванредним ситуацијама.

Од 2021. године, УСАИД и Ротари клубови Србије обезбедили су намештај и опрему за 50 вртића широм Србије. УСАИД је са 1,2 милиона долара учествовао и у реновирању Дома омладине Београда. Знатан део новца је обезбедио УСАИД и за систем „Пронађи ме“ за обавештавање јавности у случају нестанка деце, који је Центар за несталу и злостављану децу покренуо 25. октобра 2023. године, пише Нова економија.

Све то може да се провери и на сајту те организације. Само у 2023. УСАИД је уложио у Србију више од 33,5 милиона долара, највише помажући цивилном сектору и Влади, бизнисима, здравственом и енергетском систему.

Према подацима америчког Стејт департмента о иностраној помоћи, 2004. године је обезбеђено највише новца, односно готово 91,5 милиона долара.

(Н1)
 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]