Н1: Сви плусеви и минуси председника Николића

 Шта је обележило петогодишњи председнички мандат Томислава Николића? Из трећег покушаја Николић је победио сталног ривала, Бориса Тадића. И тек што се сместио у председничку, напустио је фотељу шефа странке, како је у кампањи и обећао.

„Са становишта демократије то је плус. Са становишта његове позиције и његове судбине у протеклих пет година мислим да је то минус зато што смо ми још увек политичко друштво у коме се сва снага и моћ извире из политичких партија. Тако да оног тренутка када је Томислав Николић заплакао што напушта своје чедо које је одрасло и осамостаљује се можда није био ни свестан или је био свестан да ће остати потпуно сам“, каже новинарка НИН-а Весна Малишић.

И овог јутра, у понедељак је, последњи пут за свог мандата, радио оно због чега су га исмевали. Поделио је четири од укупно 1.210 одликовања колико их је уручио за пет година. Највише ордења припало је војсци, најмање политичарима са запада. Није крио љубав према Русији и Кини, а резултат тога су посете Путина и Си Ђипинга Србији подсећају аналитичари:

„Ако знамо да ће он од сада како је најављено да буде на челу Савета за сарадњу са Руском Федерацијом и Кином онда заиста изгледа да су њему признате те заслуге објективно и да је негде процењено да он може бити мотор, покретач тих даљих процеса у том истом правцу. Тако да, све што смо од њега видели током његовог мандата он ће вероватно желети да настави и да се и даље позиционира као тај фактор који успоставља везе са тим делом света“, оцењује новинар Политике, Бојан Билбија.

Ни супруга председника није била у сенци. Драгица Николић била је уз супруга на свим важнијим догађајима, али је водила и фондацију која је била на мети таблоида.

Волео је да заигра како домаће, тако и стране, у сваком случају, народне игре.

Српски председник у жижу је долазио и по неспретним објашњењима. На пример како функционишу интернет коментари:

„Ја још нисам видео друштвене мреже изузев организованих, које би хвалиле. Чак и ове које критикују су органзоване. Пошто, понекад седим са пријатељима и кажем: Хајде да дамо негде неки коментар и уопште не можемо да добијемо телефонски контакт, кад се каже шта желиш да кажеш.“

Шта је председник желео да каже – јавност је каткад била у недомици. Баш као и онда када је дочекао спортисте с Олимпијаде: „Ви сте се борили најбоље што можете, а то је било много боље од многих од вас.“

Није крио љубав према вери. У финишу мандата је у родној Бајчетини отворио цркву чији је ктитор. Дух православља неговао је и на Андрићевом венцу. Заслугом шефа државе, у зграду председништва је 2014. први пут после Другог светског унет бадњак. Ни пред зградом Николић није игнорисао традицију, наиме, на праг кабинета вратио је гарду као за време краљевине.

(Н1)