Н1: Просечна плата - између реалности и статистичких података

 Да ли се статистика о висини просечне плате у Србији коси са животним стандардом грађана? Званично, у новембру прошле године просечна плата износила је око 47 и по хиљада динара. Грађани, међутим, неретко кажу да им је та цифра недостижна, а честе су и сумње у статистички обрачун.

Из Републичког завода за статистику, зато, најављују промену методологије, која ће, кажу, дати веродостојнији пресек.

Статистичка фатаморгана. Тако се понекад описује приказ животног стандарда коришћењем података о просечној плати. У које немају сви поверења.

"Не, нислим да не".

"То можда само ови људи који раде у администрацији. Али иначе, ко ради по кафићима, приватним фирмама...То није толико".

"Мислим да је то просечна плата и срамно је колика је. Не може да задовољи све потребе".

Тренутно се рачуна на основу узорка од 8.000 фирми. Ускоро би требало да се промени методологија и да се прерачунава на основу пријава Пореској управи о обрачунатим порезима и доприносима.

"Сада ћемо да имамо појединачне податке и то нам омогућава да креирамо дистрибуцију запослених према висини зараде. Да видимо који проценат остварује релативно ниску зараду, који проценат запослених релативно високу. Имаћемо медијану зараде", објашњава Весна Пантелић из Завода за старистику.

А хоћемо ли и илустрацију стандарда. Послодавци и грађаи различито читају податке о висини просечне плате. За послодавце је најважније колики је трошак радне снаге. Са друге стране, грађани из ових података покушавају да докуче какав је животни стандард. Међутим, да ли у земљама попут Србије просечна плата заиста илуструје какав је стандард грађана.

Јер је Србија друштво са изразитом неједнакошћу. Штавише, према подацима Евростата земља највеће неједнакости у Европи. Укупни приходи 20 одсто грађана са највишим приходима, 9,7 пута су већи од прихода 20 одсто становништва на дну лествице.

Подаци Евростата показују и да три четвртине становника Србије има укупне приходе као и четвртина оних који највише примају. Такође и да тек сваки четврти становник прима више од 312 евра.

"Као што знамо и видимо нажалост, Србија се као друштво раслојава и то су ствари које просечна величина плате неће открити. У просеку ћете моћи да кажете да је плата одређеног нивоа, али може лако да се деси да један мали проценат високих зарада вуче тај проценат навише, а да велики проценат становништва има знатно ниже плате", каже професор на Економском факултету Дејан Шошкић.

Кад се о просечној плати и животном стандарду, треба имати у виду и да има људи који раде више послова, или имају друге врсте прихода - на пример од издавања некретнина или дознака из иностранства. Не треба сметнути са ума ни неформални сектор.

"Посебно код нас где је сива економија значајна, где су људи врло често у прилици да раде у сивом сектору, најчешће из нужде, али и из других разлога", додаје Шошкић.

Кад је реч о стандарду грађана, треба узети у обзир и да је просечна потрочачка корпа за трочлано домаћинство, на крају октобра прошле године, износила готово 70 хиљада динара.

(Н1)