Н1: Има ли решења за НИС - "Ако Американци одбију предлог Русије, бићемо у великом проблему"

 "Не знамо ко је та 'трећа страна' којој би Руси предали контролу у Нафтној индустрији, нити знамо да ли ће Американци пристати на то, а одговор ћемо сазнати ускоро", каже за Н1 брокер Бранислав Јоргић. Универзитетски професор Божо Драшковић оценио је да је лош потез ако је држава дала Генералштаб Трамповом зету да би "одобровољила" Американце да нам изађу у сусрет у вези са НИС-ом. "То одобровољавање 'ево вам на изволте' јесте у овом тренутку празан пуцањ", казао је.

Руски власници спремни су да "трећој страни" предају контролу и утицај у Нафтној индустрији Србије. О томе су обавестили Сједињене Државе, а грађане министарка енергетике у српској Влади. Она, пак, није открила ко је та "трећа страна", као ни да ли предлог тог аранжмана подразумева само промене у менаџменту или у власништву компаније. Осим што су, према речима Дубравке Ђедовић Хандановић, већ стигли "одређени коментари" америчког Министарства финанасија, није познато да ли Америка овај предлог сматра прихватљивим. А времена је, као што је и сама министарка рекла, све мање и решење се мора пронаћи. Да ли је оно можда Генералштаб?

"Та трећа страна је први корак, а то је постављање неког независног менаџмента од те треће стране. Ми не знамо ко је та страна, председник је рекао да зна. Србија је подржала тај захтев. Остало је да се види да ли ће америчка страна прихватити ту трећу страну... И да се открије та трећа страна. Она може да буде неко повољно решење за Србију, али и не мора да буде", каже Јоргић.

Лист Нова помиње Арапе као ту трећу страну. На питање шта ће Американци рећи ако су они у питању, Јоргић каже:

"Зависи какви су аргументи дати америчкој страни. Чули смо да су они нешто коментарисали, не знамо шта, али би требало да у наредним данима изађу са званичним ставом о томе. Ми можемо да узмемо пример Лукоила, он је нашао купца али то није било прихваћено са америчке стране".

Понавља да ћемо морати да сачекамо да видимо шта је одговор САД-а.

"Имате и пример Лукоила у Бугарској. Они су релативно скоро добили санкције у односу на нас, и они већ имају мапу пута решавања тог проблема. Први корак је био да парламент донесе закон којим поставља принудног управника у тој рафинерији, који онда може да затражи продужење нормалног рада, односно привремену суспензију санкција, или да изврши продају, односно национализацију као последње решење", рекао је Јоргић.

Али, како каже, Бугарска је у мало повољнијој ситуацији од нас.

"Јер је Лукоил приватна компанија. Код нас то није случај, Гаспром је у већинском државном власништву, а постоје и геополитички утицаји", додао је.

Јоргић сматра и да је америчка страна била потпуно јасна, а то је да мора да се потпуно искључи руско власништво. "Ако до те позиције не дођемо, ми ћемо имати проблема", наводи.

"Ми имамо сопствене интересе. По мом мишљењу, увођење санкција НИС-у је највећи ударац за економију Србије од бомбардовања. Најбоље је да се постигне неки договор америчке и руске стране, али крајњи корак би могао да буде откуп акција од руске стране", изјавио је.

Према његовим речима, држава би можда могла да тај предлог који је предвиђа принудни откуп од 90 посто, спусти на 30.

"Да заврши посао, уплати девизну противредност на наменски рачун руске стране и да та средства стоје до решења глобалног проблема. Дозволите операцију 'буy-бацк' - да Руси кад међународне околности дозволе, поново откупе свој пакет. То није идеално решење али јесте релативно фер и максимално фер према руској страни", предлаже Јоргић.

Национализација (ни)је добро решење

Јоргић сматра да национализација није добро решење.

"Није добро за амбијент. Национализација значи преузимање имовине без накнаде. Имате и појам експропријација, то је преузимање без сагласности власника али уз накнаду. А овде се ради о берзанској компанији, ту се примењује Закон о берзанским друштвима који предвиђа откуп деоница", појашњава.

Јоргић каже да нема никаквих информација да ли ће се то десити, али да је то потпуно легално решење.

"И нема изговора - нема новца у буџету - не постоји већи проблем који треба да се реши од овога", нагласио је.

Божо Драшковић оцењује да је држава поново закаснила са реакцијама на кризу, као што "то и иначе чини".

"Немамо нормалне стратегије ни да процењујемо ризике. Било је јасно код првих санкција да ће то погодити и нас. Ми смо упали у замку, јер нисмо водили рачуна. Сада кусамо последице тога. А одлука о НИС-у не зависи од нас, већ од односа САД и Русије. Очито да су то геополитички интереси који погађају нас као малог играча", каже Драшковић.

Према његовим речима, преузимање акција или слично је мало могуће, јер имамо власника НИС-а који није вољан да прода.

(Н1)