Хроника

Монтреал: На гласању за повратак Русије у Савет Међународне организације цивилног ваздухопловства, 87 чланица се изјаснило „За“, а 93 против

Штампа
четвртак, 02. октобар 2025.

 Русија је изгубила битку да поврати своје место у Савету Међународне организације цивилног ваздухопловства - ИЦАО, након што није успела да обезбеди довољан број гласова на заседању у Монтреалу, које је почело 23. септембра, о чему је писао наш портал. Москва је после много лобирања на гласању добила 87 гласова, шест мање од потребних 93, што је било недовољно да се врати у 36-члани управни савет.

Министарство саобраћаја Русије оценило је да овај исход „нарушава ауторитет и ефикасност организације“, оптужујући ИЦАО да делује из „уских политичких интереса“. Москва је указала на растућу подршку земаља БРИКС-а, које, како наводи, „представљају интересе огромне већине светске популације“.

Одлука долази у тренутку када Русија трпи оштре критике због рата у Украјини, манипулације ГПС сигналима и других инцидената у међународном ваздушном простору. Руски представник је затражио ново гласање, али је тај захтев одбијен. ИЦАО бира чланове савета сваке три године, а Русија је своје место изгубила још 2022. године, одмах по почетку сукоба са Украјином, пише Симпле Флyинг.

Најгласније противљење повратку Русије дошло је од Европске уније и Сједињених Америчких Држава. Амерички секретар за саобраћај Шон Дафи назвао је Русију „најагресивнијим кршиоцем међународних споразума и норми“, док је портпаролка Европске комисије Ана-Каиса Итконен изјавила да је „неприхватљиво да држава која угрожава безбедност путника и крши међународна правила седи у телу чији је задатак да та правила штити“.

Москва је покушала да кроз скуп у Монтреалу поврати легитимитет у глобалној авијацији. Након инвазије на Украјину, Русија је остала без места у Савету ИЦАО, између осталог и због незаконите заплене стотина западних путничких авиона, што је изазвало губитке од око 10 милијарди долара за лизинг компаније.

Поред тога, оптужена је за масовну употребу ометања и лажирања ГПС сигнала, чиме се угрожава безбедност цивилних летова. Према подацима ИЦАО, само у првих четири месеца 2025. године више од 120.000 летова у балтичком региону погођено је руским електронским ометањем.

Недавно је и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен доживела инцидент приликом лета ка Бугарској, када је њен авион због званично непознатог ометања ГПС-а које се приписује Русима морао да кружи више од сат времена пре слетања.

Иако је Русија традиционално била у првом, најважнијем „реду“ чланица Савета као држава са највећим ваздушним простором на свету, њен положај у међународној авијацији значајно је ослабљен.

Почетком године ИЦАО је и званично окривио Москву за улогу у обарању авиона Малаyсиа Аирлинес-а на лету МХ17 изнад Украјине 2014. године, о чему је портал Аеро.рс извештавао: први пут да је Савет те организације донео пресуду у спору између држава чланица.

(Аеро.рс)

 

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]