петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Мираш Дедеић: Очекујем да цариградски патријарх призна ЦПЦ; Република Српска је вештачка творевина; Уколико Србија не поведе рачуна о Војводини свешће се на простор Београдског пашалука
Хроника

Мираш Дедеић: Очекујем да цариградски патријарх призна ЦПЦ; Република Српска је вештачка творевина; Уколико Србија не поведе рачуна о Војводини свешће се на простор Београдског пашалука

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 20. јануар 2019.

 Митрополит Црногорске православне цркве Михаило у интервјуу за „Дневни аваз“ оцјењује да је коначно сазрело вријеме да се заувијек ријеши црногорско православно црквено питање и да аутокефална Црногорска православна црква добије своје мјесто које јој по традицији, историји и свим другим атрибутима праведно и с правом припада.

Наиме, након што је цариградски патријарх недавно признао Украјинску цркву, чиме се она одвојила од вишестољетне заједнице са Руском православном црквом, митрополит Михаило очекује да такво признање ускоро добије и Црногорска православна црква. Преносимо његов интервју за Дневни аваз.

Због чега инсистирате на признању Црногорске православне цркве?

Црногорска православна црква стара је колико и држава Црна Гора и била је до припојења стољећима уназад самостална. Без Црногорске православне цркве не може доћи до реализације у пуном обиму државотворног и националног идентитета Црне Горе, која јесте комплетна држава, али ако не ријеши питање ЦПЦ, онда ће то бити српска држава. Баш као што су некада Срби говорили да имају двије српске државе – Србију и Црну Гору. Ту су се преварили, Црна Гора је већ тада била дио хиљадугодишње историје и то се не може догодити док има иједног Црногорца.

Ових дана у градовима широм Црне Горе осванули су плакати с натписом "Вакат је", којима се најављује враћање аутокефалности ЦПЦ и, како сами кажете, ослобађање од Српске православне цркве.

Ријеч вакат много су употребљавали наши преци, а и данас се често код нас може чути узречица: „Чему вакат, томе је и вријеме“. Е, суштина ове поруке је да је дошло вријеме да се ми ослободимо свега онога што ради Српска православна црква у Црној Гори. Они би овдје радо обновили ситуацију из посљедњег рата као што су радили у Дубровнику, Сарајеву или Сребреници, гдје је почињен највећи геноцид након Другог свјетског рата. И зато кажем вакат је да се ослободимо таквих покушаја.

Без Црногорске православне цркве не може доћи до реализације у пуном обиму државотворног и националног идентитета Црне Горе. Ако се не ријеши питање ЦПЦ, онда ће то бити српска држава. Баш као што су некада Срби говорили да имају двије српске државе – Србију и Црну Гору. Ту су се преварили, Црна Гора је већ тада била дио хиљадугодишње историје и то се не може догодити док има иједног Црногорца

Црна Гора је самостална држава, она може сад сама да реагује, она може да се ослободи сваког притиска. Јер Црногорска православна црква раније је имала признање и Цариградске епархије, имамо за то и аутентична документа - истиче он.

Ви тврдите и да СПЦ, све до Берлинског конгреса, није била аутокефална.

То потврђује чињеница да нису имали томоса (црквени акт о признању, оп. а.) до 1879. године. Они кажу да су га изгубили. Чињеница је, међутим, да су први томос добили након Берлинског конгреса и да су га платили 1,5 милиона златних швајцарских франака. Ја бих волио да тако плате за геноцид у Сребреници што су починили Србија и њени команданти, мада нема тих пара које могу надокнадити онолике жртве, али БиХ има право на то и треба то тражити.

Указали сте и на то да Амфилохије Радовић, црногорско-приморски митрополит Српске православне цркве, шири мржњу у Црној Гори и негативно утјече на црногорску мултиетничност и суживот.

Свашта су говорили. Амфилохије Радовић је поручивао како ће бити крвопролиће за Божић. Да су Црногорци волови ако се не крсте у СПЦ. Замислите те мозгове. Онда су говорили да је црногорска нација измишљена, да је црногорски језик говеђи језик.

Говорили су да је ислам лажна вјера, лажних људи. То је једна срамота. А ми овдје заједно живимо стољећима. Има још много тих брљотина којима овдје покушавају унијети немир.

Плаши ли се Српска православна црква признања Црногорске православне цркве, јер тиме губи важан механизам за политички, духовни и културолошки утјецај на ту државу?

Црна Гора мора заузети чврст став када је у питању рјешавање проблема које изазива СПЦ. И СЦП јесте продужена рука српске политике. Прије свега треба уклонити цркву на Румији постављену прије референдума о државно-правном статусу Црне Горе.

Ту караулу и осматрачницу, како је ја зовем, поставила је тадашња србијанска војска. И та црква је средство за изазивање свађа и немира и она нарушава међувјерски склад у Црној Гори. Премијер Душко Марковић је обећао да ће држава уклонити ту цркву и ми чекамо да се то обећање испуни.

Чињеница је, међутим, да су у СПЦ први томос добили након Берлинског конгреса и да су га платили 1,5 милиона златних швајцарских франака. Ја бих волио да тако плате за геноцид у Сребреници

Како коментирате присуство вјерских великодостојника СПЦ-а на обиљежавању неуставног дана ентитета Република Српска 9. јануара у Бањој Луци.

Моје мишљење је, а сматрам и сваког поштеног Црногорца, а и Европљанина на крају крајева, да је Република Српска вјештачка творевина. То што српски великодостојници присуствују таквим прославама, није први пут. Сваку одлуку коју Србија донесе мора да благослови СПЦ. Знамо да је главну улогу у посљедњем рату одиграла Српска православна црква, Српска академија наука и умјетности (САНУ) и Удружење књижевника Србије. То и сада функционише.

Славећи тај дан и ту и такву републику, они се враћају на старе позиције посљедњег рата, да се изврши пресељење народа. Мени се чини тако. А таквих пресељења нигдје у свијету нема. Муслимана, Бошњака, Црногораца, Срба, Хрвата има на свим тим територијама. И, замислите сад ту селекцију правити. Нећу рећи неку јачу ријеч, али то је морални злочин.

Поручио бих да би се људи у Босни и Херцеговини требали ујединити и да Босна буде цјеловита и из једног дијела као што је некада била. Нема државе у држави. Јер с таквом републиком и таквом политиком у БиХ народи ће увијек бити на губитку. Нико ни с ким, па ће зарасти и стазе којима пролазе. Увијек ће бити та мржња. Надам се да ће доћи до уједињења.

Србима у Србији поручујем да се не баве Босном, него оним што је добро за народ и Европу. Првенствено због њих самих. Боље је Србији да мисли о Војводини, да виде како ће ријешити то питање. Јер, како ја то видим, како изгледа и како се људи понашају у Новом Саду, то је нека засебна република у склопу Србије, а да ли ће то тако остати, нека поведу и о томе рачуна. Јер, ако им се и то деси, онда ће се Србија свести на простор Београдског пашалука

(РТЦГ)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер