Милојко Арсић: Мере помоћи због епидемије коронавируса популистичке, држава се задужује да нам да паре

 Државна помоћ због епидемије коронавируса у Србији може да се опише “као да се држава у наше име задужује да би нам дала паре”, изјавио је за Н1 професор на Економском факултету у Београду Милојко Арсић.

Професор Економског факултета каже да ће се ови издаци финансирати из задуживања.

Он је нагласио да пакети помоћи у Србији “нису довољно селективни” и да та средства у другим земљама нису примали сви, него они којима су она најпотребнија.

„Са истом количином средстава требала је друга структура помоћи. У случају грађана, овакав начин помагања је прилично неправедан… Нигде се не дају иста средства и сиромашним и средње богатим и богатим“, рекао је он.

Сматра оправданим да се после епидемије направи још један пакет помоћи, али само за оне који су најтеже погођени.

Арсић очекује нешто већи раст незапослености када држава престане да помаже предузећа у секторима који трпе дугорочну штету од последица пандемије, попут услужних делатности.

Додаје да ће нека од тих предузећа банкротирати а нека смањити обим посла, и да се ради о “неколико десетина хиљада” радних места.

Међутим, како каже, пад неће бити велики.

“Може се очекивати да ће већ у другој половини године, ако се пандемија сузбије, привредна активност престићи преткризни ниво”, рекао је он.

На питање да ли је економија Србије стабилна, Арсић каже да јесте, јер јој не прети непосредна криза домаћег или спољњег дуга, а инфлација је релативно ниска.

Упитан о јавним инфраструктурним предузећима која из позитивног пословања прелазе у губиташе, Арсић каже да је оправдано да држава даје тим компанијама субвенције за инвестиције, али не за текуће пословање.

Јавна предузећа треба да постану стварно државна, а не да буду партијска, као што је сада случај, рекао је он и додао да држава наставља да помаже И фирме које нису државне, као што је Ер Србија.

Професор Економског факултета очекује да разлика између расхода И прихода државе буде око три милијарде евра и да је мало вероватно да ће раст привреде бити шест одсто.

Већ у првој години после пандемије трееба смањити дефицит на два одсто БДП-а, а плате и пензије треба да расту у складу са привредном активношћу, рекао је он.

(Н1)