Мило Ђукановић: Није искључено да ћу се кандидатовати на председничким изборима, БиХ још није функционална држава, односи Црне Горе и Хрватске су врло добри

 Демократска партија социјалиста (ДПС) ће на предстојећим предсједничким изборима предложити довољно квалитетног кандидата, са којим ће остварити важну политичку побједу и учврстити евроатлантски смјер Црне Горе, казао је лидер ДПС-а, Мило Ђукановић. Он је, у интервјуу за Вечерњи лист, рекао да његова кандидатура на предсједничким изборима није искључена. Упитан да ли очекује да се уплетеност Русије у организацију пуча докаже кроз актуелни судски процес, Ђукановић је одговорио „видјећемо“. Како је додао, оно што је неупитно из досадашњег тока суђења је "да су руски држављани били и налогодавци и финансијери".

То је, како је навео Ђукановић, прије свега, вриједно национално и државно остварење, а онда свакако и лично постигнуће.

„Кад год буде потребно учинити нешто да се то сачува и унаприједи, онда никада нећу бити у дилеми ангажовати се или не“, саопштио је Ђукановић.

Међутим, како је рекао, увјерен је да ће ДПС на предстојећим предсједничким изборима "предложити довољно квалитетног кандидата са којим ће остварити важну политичку побједу и учврстити евроатлантски смјер Црне Горе".

На питање чиме се бави протеклих годину, откад није на извршној политичкој дужности, и да ли је и даље активни креатор црногорске политике, Ђукановић је одговорио да се и даље доминантно бави политиком, сада са позиције предсједника владајуће странке.

Како је рекао, већ дуго времена је на том послу, који је најчешће обављао уз дужност предсједника Владе.

„Посљедњу годину сам напокон у прилици да се озбиљније посветим само странци. То вријеме је прошло углавном у анализи рада, отклањању одређених недостатака, обнављању странке и изградњи нових структура које су неопходне свакој модерној политичкој партији“, наводи Ђукановић.

Он додаје да су се посебно бавили питањима односа с јавношћу и међународном сарадњом. „Мислим да смо те сегменте доста унаприједили, тако да је ДПС данас спремнији за сувремени политички живот Црне Горе у новом вијеку“.

Упитан да ли је ова година заправо својеврсни интермецо између два политичка мандата, и да прокоментарише то што се говори да је његова реактивација могућа већ на предсједничким изборима сљедеће године, Ђукановић је рекао да се није повукао са таквом намјером.

Он је подсјетио да је већ два пута напуштао мјесто предсједника Владе након побједа на парламентарним изборима.

Према ријечима Ђукановића, оба пута намјера је била да заврши с обављањем државних функција, и да још неко вријеме учествује у политичком животу на дужности шефа странке, као и сада.

У претходна два наврата се, како је казао, стицајем изванредних околности морао вратити.

Ђукановић је нагласио да је оба пута то било против његових планова и интереса.

„Избивајући тада из политике, озбиљно сам радио на припреми алтернативног терена за властити професионални ангажман у бизнису“, додао је он.

И овог пута намјера је, како је рекао, да његово повлачење из државно-политичког ангажмана буде коначно, а да, евентуално, буде од помоћи својим искуством с позиције предсједника странке.

„И тај посао ми годи. Нисам професионално ангажован, али у странци проводим добар дио дана, с намјером да унаприједим њено функционисање што може, имајући у виду специфичну тежину ДПС-а, значити и унапрјеђење укупног политичког амбијента у Црној Гори“, саопштио је Ђукановић.

На питање која су то дугорочна питања и стратегије које су нужне за одрживи развој земље, за која је једном приликом изјавио да се њима намјерава бавити, Ђукановић је одговорио да данас, када је својом вољом изван дневне вреве и трке за обавезама које не обављају други, системски надлежни, може удубљеније да размисли како исправно дефинисану развојну стратегију ефикасно имплементирати.

„А она је доминантно усмјерена на валоризацију туристичких ресурса и развоја услужног сектора који прати висококвалитетни туризам“, објашњава Ђукановић.

Он сматра да саставни дио тога треба бити и производња здраве хране.

„Тако широко дефиниран развојни задатак подразумијева неке ресурсе које нисмо дотакли, нарочито у континентално планинском дијелу земље. Имамо и много пољопривредних површина које стоје неискориштене као посљедица нападне индустријализације Црне Горе у раздобљу након Другог свјетског рата“, наводи Ђукановић.

Како је казао, шанса је ту, а стратегију треба поставити на начин да концепт буде дугорочно одржив.

Ђукановић је рекао да сматра да својим искуством на том подручју може бити од користи.

„Немам амбиције да из сјенке управљам политичким животом, јер да је тако, био бих премијер, за што сам добио сав легитимитет на прошлим изборима“, саопштио је Ђукановић.

Упитан шта је досад открила истрага око покушаја прошлогодишњег државног удара и атентата на њега, он је одговорио да је истрага дала одређени резултат на основу којег је подигнута оптужница, и већ се води поодмакли судски поступак који се директно преноси на телевизијама.

„Све што видим потврђује информације које сам добио као тадашњи премијер уочи и непосредно након парламентарних избора када је пуч припреман и осујећен“, наводи Ђукановић.

Како је рекао, за њега нема никакве сумње да је та терористичка акција била политички инспририрана с намјером да се заустави улазак Црне Горе у НАТО и даља интеграција у европски систем вриједности, што је, како сматра, капитално остварење Црне Горе.

Ђукановић оцјењује да у свим западнобалканским друштвима, па тако и у Црној Гори, постоји снажан покрет отпора европским интеграцијама, с циљем конзервирања њихових историјских странпутица.

Ипак, према његовим ријечима, у Црној Гори постоји доминантан проевропски покрет који је довео до независности државе, истовремнено поштујући врло високе демократске стандарде.

„Након тога, у протеклих 11 година, показали смо да смо знали и зашто смо преузели одговорност за своју будућност. Тај заокрет, увођење Црне Горе у еуропски систем вриједности, данас је очигледан“, наводи Ђукановић.

Зато, сматра он, нема никакве сумње да је све што се догађало уочи избора у октобру прошле године, све што је било подржано од треће земље која има интерес да заустави ширење НАТО-а и Европске уније на простору Западног Балкана, као и све што се догађа након тога, био озбиљан покушај опасним средствима да се Црна Гора одврати од тог пута.

На питање на коју конкретно земљу мисли, Ђукановић је одговорио да мисли на државу која се декларисала да је то њен интерес и њена политика, која није ни прикривала своју подршку том дијелу црногорске опозиције.

„Првенствено на политику службене Москве чији су званичници уочи и након избора упорно понављали да је њихов интерес да Црна Гора не уђе у НАТО. С подтекстом: а ако се то и догоди, остале државе Западног Балкана никако не би смјеле слиједити тај пут“, наводи Ђукановић.

Осим тога, додаје он, стално се провлачи теза да Русија као велика сила има легитимно право да подржава оне политичке структуре, у црногорском случају Демократски фронт, које промјеном власти у страној држави треба да осигурају имплементацију руских стратешких интереса.

„Није ту важна само Црна Гора, да не претјерујем с нашим геополитичким значајем. Преко нас је требало послати поруку осталима, када је наша регија у питању, прије свега Србији“, казао је Ђукановић.

Према његовим ријечима, с обзиром на то да све земље регије декларативно желе ући у Еуропску унију, а само Србија не жели у НАТО, таквим стратешким смјером западнобалканских друштава Црна Гора нашла се на линији сукоба између Русије и Европе, Русије и Запада и њиховог система вриједности.

Упитан да ли очекује да се уплетеност Русије у организацију пуча докаже кроз актуелни судски процес, Ђукановић је одговорио „видјећемо“.

Како је навео, оно што је неупитно из досадашњег тока суђења је да су руски држављани били и налогодавци и финансијери.

„Према доступним подацима недвосмислено је установљено да је барем један од њих био руски званичник, да је био припадник руског дипломатског представништва у Варшави, гдје је постао персона нон грата управо због обавјештајног ангажмана“, рекао је Ђукановић.

На констатацију новинарке да је рововски рат између протагониста проевропске политике и присталица традиционалне балканске политичке матрице настављен и након уласка Црне Горе у НАТО, Ђукановић наводи да је то најмаркантнија особина политичког живота свих западнобалканских земаља.

Ипак, како је рекао, у Црној Гори извјесно проевропска политика и проевропски покрет има доминацију.

„Резултат тога је чланство у НАТО савезу и напредак на путу преговора с ЕУ. Али, врење у друству о којем питате врло је јако“, саопштио је Ђукановић.

Он је оцијенио да ЕУ не показује довољно интереса нити офанзивну стратегију како да однесе политицку превагу као једна од заинтересованих страна за интеграцију тог европског региона. „Иако, данас је очигледно да Европа није једини геополитички играч на овом простору“.

На питане је ли тих дана када је покушан државни удар имао јасну подршку ЕУ и САД-а као водеће чланице НАТО савеза, Ђукановић је одговорио одрично.

„Тих дана били смо сами у суочавању с озбиљном и опасном организацијом. Али успјешно смо се томе одупријели. Европски партнери и САД помогли су нам у границама закона кроз правосудну и безбједносну сарадњу након што смо их о томе обавијестили“, казао је Ђукановић.

Према његовим ријечима, на тај су начин употпуњавали мозаик информација и доказа који су данас на располагању црногорском државном тужилаштву у судском процесу који се води.

Ђукановић је нагласио да је борба између проевропских и противевропских снага оштра. „Она није једноставна, јер ово више није непосредно постхладноратовско доба еурофилске еуфорије“.

Амбијент је, како је навео, промијењен.

„Дуго већ је Европа у кризи, владе чланица ЕУ се морају својој јавности све цешће правдати због политике проширења“, наводи Ђукановић.

С друге стране, додаје он, на глобалној су се сцени консолидовали други центри моћи, који сматрају легитимним пенетрирање својих интереса у читавој Еуропи.

„У Црној Гори знамо да смо историјски, географски, цивилизацијски и културолошки дио европског миљеа и тиме дио евроатлантске Алијансе“, казао је Ђукановић.

Међутим, како је поручио, врло је важно да Европа схвати како нема подразумијевајући монопол на Балкану.

„И та борба пада на плодно тло подијељених балканских друштава и балканске хисторијске заосталости којом се, на жалост, лако манипулише“, додаје Ђукановић.

Према његовим ријечима, треба уложити више ентузијазма како би се ефикасније реализовала стратегија интеграције Западног Балкана.

„То је наш несумњив интерес. Али сигуран сам ништа мање и интерес ЕУ. Ако ЕУ заиста жели бити глобално конкурентна, мора учврстити стабилност које нема без интегрисаног Западног Балкана“, рекао је Ђукановић.

Како је казао, ЕУ у том процесу мора искористити све расположиве ресурсе, који у нашој регији нијесу за потцјењивање.

„То је један од предуслова да се Европа од данас па убудуће носи с нараслом моћи старих и нових играча на глобалној сцени“, наводи Ђукановић.

На питање да ли је недавну саобраћајну несрећу у којој је изгорио аутомобил из његове пратње доживио као атентат, Ђукановић је одговорио да је, према досадашњим информацијама, као и на основу његовог личног увида у тај догађај, јер је био у аутомобилу који је у посљедњем тренутку избјегао судар, то „заиста била обична саобраћајна несрећа“.

Упитан да ли се осјећа ли сигурно у својој земљи, Ђукановић је одговорио "у мјери у којој се људи у региону попут нашег могу осјећати сигурно“.

Није то, како је казао, квалитет сигурности коју осјећају грађани, па ни државници, садашњи или ранији, у скандинавским земљама.

„Али када је у питању наш простор са свим слабостима које су генерисане претходно споменутом заосталошћу, ја се осјећам сигурно“, саопштио је Ђукановић.

Он је, одговарајући на питање, рекао да има полицијску пратњу, наводећи да је то нешто што, према процјени надлежних служби, припада свакоме ко је обављао најодговорније дужности у држави.

Упитан шта црногорски улазак у НАТО значи за регију, Ђукановић је рекао да је, када је у питању регија, увјерен да је за стабилност кључан излазак из стања заосталости, о ком сам говорио.

Према његовим ријечима, основни узрок тога је економска заосталост, која одређује и демократске и укупне токове. „На крају се показује као исходиште свих тих цикличких конфликата који се увијек завршавају на исти начин – изразитом нетолеранцијом према различитостима и потребом да се потре различитост, што је све карактеристика заосталог друштва“.

Према томе, наводи Ђукановић, излаз је у развоју кроз евроатлантске интеграције.

„Нијесам апологета ЕУ и НАТО-а. Свјестан сам изазова и једног и другог савеза, али сам апсолутно увјерен да земље наше регије немају алтернативу, иако немати алтернативу није никад добра позиција“, саопштио је Ђукановић.

Како је рекао, земље регије су алтернативу потрошили кроз вјекове лутања балканским странпутицама и у пркошењу ономе што су били домети савремене еуропске цивилизације.

„Ако желимо стабилност и развијена друштва, ЕУ и НАТО су за нас једносмјерна улица“, сматра Ђукановић.

На питање како гледа на политичке и међунационалне напетости у Босни и Херцеговини (БиХ) и да ли сматра да треба истрајати на дејтонској конфигурацији БиХ или је тај споразум подложан ревизији, Ђукановић је одговорио да се напетости се циклички понављају „ако не исушите бару која их порађа. Не кажем да се та бара историјског и економског заостајања могла исушити у посљедњих 22 године, али је чињеница да се није направило довољно“.

Он је навео да су три недовршена питања екс-југославенске кризе нефункционална БиХ, паралисана Македонија, и тек започети дијалог између Београда и Приштине.

„Године од Дејтонског споразума нијесмо најбоље искористили ни ми у регији, ни земље спонзори постконфликтног, еманципаторског покрета на простору бивше Југославије. Стога не чуди да се данас с времена на вријеме опет цује реторика слична оној преддејтонској“, навео је Ђукановић, додајући да је то још један аргумент тези како је важно да БиХ остане цјеловита.

Ђукановић је рекао да му се чини да је дејтонска формула настала у вријеме сређеније геополитичке сцене него што је она то данас, па, како је навео, вјерује да је то добра матрица на којој би БиХ требало учинити функционалном.

„Наравно, не треба ничему робовати па ако се појави оправдана потреба, њу је могуће и доградити“, додаје Ђукановић.

Он сматра да није проблем у формули, већ у недовољним напорима политичких структура у БиХ и међународне заједнице да се она проведе у дјело.

„Бојим се да неефикасност унутрашњих политичких структура може постати узрок обнављања међународног ангажмана у БиХ“, наводи Ђукановић.

На питање када очекује да би Црна Гора могла постати чланица ЕУ, он је подсјетио да је држава до сада отворила 28 од 33 преговарачка поглавља, и додао да је планирано отварање још неколико поглавља до краја године.

„То значи да би током бугарског предсједања ЕУ требали отворити преостала поглавља, наравно уз интензиван процес затварања. С утиском бившег премијера, за три до четири године Црна Гора би морала затворити сва преговарачка поглавља и бити спремна за улазак у ЕУ“, оцјењује Ђукановић.

Све након тога из црногорског угла је, како сматра, само техничко питање.

„Но, чини ми се да у овом тренутку није пресудно то када ћемо бити спремни за ЕУ, већ то када ће ЕУ бити спремна за ново проширење“, наводи Ђукановић

Јасно је, према његовим ријечима, да важне чланице имају проблем како јавности објаснити потребу проширења Уније као и саму идеју уједињене Еуропе.

„Чини ми се да та сјајна идеја није довољно политички и маркетиншки валоризирана. Увјерења сам да је будућност Еуропе у уједињењу и да само тако Еуропа може бити глобално конкурентна“, саопштио је Ђукановић.

Говорећи о том процесу колико хрватском искуство помаже у том процесу, Ђукановић наводи да је Црна Гора са том државом од почетка имала и има одличну сарадњу, још од времена када јој је Хрватска уступила преводе правне тековине и дио документације за преговоре о приступању, до данашњег дана.

„Хрватски експерти су чешће ангажовани код нас и због непостојања језичке баријере, и што долазе из сличног правног система. То нас је подстакло да смо и ми данас спремни помоћи другима, прије свега Македонији која се нада да би након 12 година чекања могла започети преговоре“, каже Ђукановић.

Како је казао, односи Црне Горе и Хрватске врло су добри данас.

„Знамо да је било падова, нарочито током 90-их година прошлог стољећа. Било је грешака, због чега сам тражио и добио прилику да као тадашњи предсједник Црне Горе изразим жаљење хрватској јавности за оно што је дио црногорских грађана тада починио нанијевши штету Хрватској и нашим међусобним односима“, наводи Ђукановић.

Како додаје, да је то било љековито, показала је динамизација односа двије државе која је услиједила након његовог и иступа тадашњег предсједника Хрватске Месића у Цавтату.

Он сматра да односи Црне Горе и Хрватске могу бити добар примјер и подстрек другима.

На питање како то да политички односи двије земље досад нису резултирали снажнијом економском сарадњом, Ђукановић се сагласио да, упркос добрим политичким односима, нијесу развили интензивну економску сарадњу.

„Разлог је мање више исти за све економске односе унутар регије, а то је неразвијеност наших националних економија. Свако је за себе у озбиљним проблемима, с озбиљним фискалним дефицитима и јавним дугом, са заосталом инфраструктуром која је важна претпоставка развоја сваког бизниса“, оцјењује Ђукановић.

На констатацију новинарке да је службени став Црне Горе да Превлака није отворено политичко питање у односима с Хрватском и питање шта то значи и може ли се у скорашње вријеме очекивати договор о граници или ће то питање пред међународни суд, Ђукановић одговора да је на столу дуго стајала опција да се то питање ријеши међудржавним договором. „Али смо увијек долазили до зида који је значио да обје стране нијесу спремне ући у сукоб с очекивањима домаће јавности“.

„Рационално размишљајући, били смо склони томе да рјешење потражимо уз помоћ треће стране. Међутим, најприје морамо одредити што је точно предмет спора, о чему и даље траје комуникација између институција обију држава“, наводи Ђукановић.

Добро је, како каже, да нико не трпи штету и да на Превлаци живот нормално функционише.

(Вечерњи лист-Аналитика)