Хроника

Милан Ст. Протић у "Утиску недеље": Споменик је слика и прилика ове власти, то није Немања тамо, то је Вучић; Немања je сам себи подигао споменик - манастир Студеница

Штампа
недеља, 21. фебруар 2021.

Гости вечерашњег “Утиска недеље” били су историчари Дејан Ристић и Милан Ст. Протић, као и новинарка недељника Време Јелена Јоргачевић, а тема о којој су расправљали је недавни избор патријарха Порфирија.

Дејан Ристић: Покушаји власти да утичу на дешавања у Цркви нису ништа ново у историји хришћанства

Покушаји власти да утичу на дешавања у Цркви нису ништа ново у историји хришћанства, тако да и недавни избор за патријарха Српске православне цркве нису обележили брутални покушаји у односу на искуство Србије током 20. века, рекао је историчар Дејан Ристић, док Милан Ст. Протић сматра да није питање да ли, већ како се држава меша у избор патријарха.

“Уколико избор патријарха ставимо у контекст хришчанске историје то није ништа ново, световне власти теже томе да наткрију духовне, да у тој личности имају особу са којом могу да остваре дијалог, односно да није у отвореном или прикривеном сукобу са влашћу”, објаснио је Ристић.

Међутим, он је навео да је медијско извештавање о том процесу било лоше, односно да је изазивало поделе.

“Оно што се дешавало у средствима јавног информисања није прихватљиво, имали сте отоворено ругање читавом низу епископа. С друге стране сте имали медије који су очекивали нереде испред Храма Светог Саве… Добро је што су овога пута медији показали интересовање за избор патријарха, али је било излета у неистине”, рекао је Ристић.

Говорећи о месту избора патријарха, он је подсетио да највећи број поглавара СПЦ биран у манастиру Пећке патријаршије и да одржавање избора у Храму Светог Саве није преседан.

Милан Ст. Протић: Приземност, баналност, тривијалност власти се пренела и на бирање патријарха

Милан Ст. Протић сматра да се власт мешала у избор патријарха СПЦ.

“Каква је ова власт, тако се и мешала. Њена приземност, баналност, тривијалност се пренела и на ово бирање патријарха. Мене много више брине што се Црква није бранила од тих покушаја, што је последњих деценија склизнула у приземност, што су посланице патријарха (у протеклих неколико година) биле политички говори и манифести, а никако јеванђељско поимање наше цркве”, оценио је Протић.

Он је додао да га брине и то што су владике и свештеници стајали поред споменика Стефана Немање, није им сметало што он у руци не држи крст и нико се није побунио, ни отишао.

“Пад који доживљавамо као држава, оно што осликава ову власт једном делом захватило је и нашу цркву”, рекао је он, додајући да се нада да ће нови патријарх сагледати ту нову опасност која се нагнула над црквом без обзира какав однос успостави са садашњом влашћу.

Према његовом мишљењу, улица је ушла у цркву.

“Мене брине када видим свештеника СПЦ који бира ко може а ко не може да уђе у цркву. Брине ме јер он не зна улогу Цркве… Тај свештеник је новинарима рекао да се ‘жале водоводу’. Да ли тако говори свештеник, духовник? Да ли је црква приватна својина или припада верницима? Одакле се он појавио да се тако понаша и то неке владике нажалост дозвољавају, толеришу. Како су у ту цркву ушли и куда је воде?”, упитао је Протић.

Постављам јавно то питање и новом патријарху као верник СПЦ, рекао је он, напомињући да оно што га окружује и што види није оно чему припада и да је то озбиљан проблем а не где је изабран патријарх.

Подизање споменика Стефану Немањи је скрнављење његовог лика и дела, рекао је вечерас у "Утиску недеље" историчар Милан Ст. Протић, додајући да му споменик није био потребан јер је Немања сам себи подигао споменик, а то је манастир Студеница. Споменик је слика и прилика ове власти, то није Немања тамо, то је Вучић, истакао је он.

Протић сматра да “није питање да ли Немања заслужује споменик или не, него да ли уопште има смисла њему дизати споменик” јер по његовом суду, уверењу и осећају “то је скрнављење његовог лика и дела”.

“Шта је урадио урадио је, то да му сада накнадно дижемо споменик и да га величамо на један тако неискрен и баналан начин, са спомеником од 20 метара, то је слика и прилика ове власти. То није Немања тамо, то је Вучић. Мени то изгледа толико приземно и увредљиво и за нашу историју и за самог Немању”, истакао је историчар.

Ако ми мислимо да тих 800 година не вреди ништа, указао је он, па смо ми дошли да му дижемо споменик и да ће он због тога да вреди више јер смо се ми сетили да му дигнемо споменик, а није нико пре нас, онда је то толико бесмислено, глупо и примитивно.

“Уопште не треба Немањи споменик. Он је сам себи најлепши споменик подигао. И сада ће овај споменик да баци у засенак Студеницу, ионако смо је заборавили. Ако бисмо питали грађане да ли су икада били у Студеници и чија је то задужбина не би имали појма, него ћемо Немању да памтити по овом споменику код Железничке станице”, рекао је Протић.

Он је критиковао и ту “тривијалност” постављања споменика на почетку Немањине улице.

“То је естетика ове власти, они даље не добацују од те примитивне асоцијације да се споменик диже ономе чије име носи улица на којој се тај споменик налази” рекао је Протић.

Јелена Јоргачевић: Битније је да имамо патријарха који неће правити непријатеље и радити оно што Вучић ради у јавности

Новинарка Времена Јелена Јоргачевић рекла је да јој се чини да је овај избор патријарха био другачији у смилу улоге власти.

Она је указала и да је цркви нанета неправда у смислу медијских натписа, јер је ниво текстова које су објављивали прорежимски таблоиди неупоредиви са извештајима током бирања патријарха Иринеја и да је овог пута “то било преко сваке мере”.

На питање да ли верује да патријарх Порфирије неће водити Цркву онако како Вучић води државу, она је рекла да је битније да имамо патријарха који неће правити непријатеље и радити оно што Вучић ради у јавности, односно да неће продубљивати поделе у Цркви и да се то неће преливати на друштво.

(Нова.рс)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]