Хроника | |||
Михаило Меденица: Што нам је јефтиније Косово и Метохија то ће певаљке скупље подврискивати- „Видовдан“ |
понедељак, 19. август 2019. | |
Чујеш ли Србијо да те фукара гизда за удовицу, или је заиста још једино важно који ће полусвет ући у оно губилиште- „Задругу“?! Чујеш ли да бедници издају више не покушавају ни да прикрију, веле одреда да „Србија не може признати Косово у садашњим границама“, спремајући те тако нагиздану да у црнини подврискујеш на столу, под шатром, међ белосветским шљамом и крвницима док ти ките слику мртвога сина…
Биће да је њихова издаја мања од наше тишине. Биће да је нашој тишини Косова и Метохије сасвим довољно у јаловој заклетви „Догодине у Призрену“, а ако баш не може у Призрену ваља и у „Задрузи“ и „Паровима“, рекох! Мислим се како ону Јуду погану није срамота да подврискује јефтине пароле отварајући некакав пут „Милоша Великог“ и најављујући нови, зван „Вожд Карађорђе“, а спреман је да изда све за шта су српски вождови дали главе, па се пренем- зашто би њега било срамота кад не чини ништа чега нас није срамота и стид! У све мањој Србији отвара све веће путеве одлично знајући да влада народом који је спреман да брани још само паркинг место, место у кафићу и реду у пошти. Страхујем, вала, да ће и тај напрстак Косова за који се „изборе“ нама бити и превише. Имамо га, ваља, већ довољно у песмама, пијаним ноћима, срчи до колена и певаљкама док подврискују „Видовдан“. Научили смо се да трајемо, не морамо и постојати. Шта ће нам векови кад су нам и дани предуги, кад од зоре бежимо под сенку док се не смркне па се у ноћ кријемо од звезда док не осване… Шта ће нам вечност кад смо смртни, јел да..? Шта ће нам Господа више од распећа на огрлици и миришљаве иконице о ретровизору..? Куд ћемо с прецима кад са собом не знамо шта ћемо? Сјахало Србље с неба и узјахало електричне тротинете… Шта ће нама корен, нафора, колевка и свети гроб кад су банане, улошци и јагњетина на акцији у богомољама нове вере? Шта ће нам, бре, вера, кад имамо Луну, Кију, Цецу, Јецу, Лукаса…сиса и дупета на кубик и метар? Шта ће нам, аман, онолико Косово и Метохија кад можеш божур и у саксију; Лазаром и Милошем назвати хрчке ил канаринце; читаву свету лозу Немањића јуначки истетовирати од бутина до врата са све Пећком патријаршијом међу плећке и ако још где остане места за минијатуру Хиландара и Станије? Куд ћемо с Кошарама, Паштриком, крвљу јунака, отетима, костима, затрављеним огњиштима, прекопаним гробовима, прекланим вратовима…кад се пиво греје а капућино хлади..? Њихова издаја је велика онолико колико смо ми пристали да будемо мали. Да се сакријемо под маслачак и грмимо: „Догодине у Призрену“, док нас лептир не надгласа лепетом крила. Пристали смо да трајемо, не морамо и да постојимо. Траје и ролна тоалет папира, па… Нажалост, за више ће се они „изборити“ него што смо ми спремни да бранимо, зато им се и може да у беди буду „часнији“ неголи ми у својој части! Издајица који то не крије да је- већи је од човека који у страху од издајице порекне да је човек Што нам је јефтиније Косово и Метохија то ће певаљке скупље подврискивати- „Видовдан“… (Два у један) |