Марко Ђурић: Београд нема у Приштини партнера за спровођење постигнутих споразума; Арбен Гаши: Србија из Устава мора да избаци преамбулу у којој се каже да је Косово део Србије

 БЕОГРАД - Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић поновио је на панелу Београдског безбедносног форума да је Србија потпуно посвећена решавању великог, генерацијског проблема кроз дијалог и мирним средствима, али да Београд нема у Приштини партнера за спровођење постигнутих споразума.

"Месецима немамо партнера за дијалог и имплементацију. Сада висимо у ваздуху и зависимо од њихове милости да именују некога ко ће се бавити тиме", рекао је Ђурић.

На опаску модератора да то не мора да буде проблем, јер и "Америка нема министра за културу али ипак има културу", Ђурић каже: "Косово није Америка."

Он је истакао да је време да у трагању за решењем почне да се узима у обзир шта Албанци и Срби на КиМ желе.

"Нисам сигуран да смо у претходним годинама то подједнако и за Србе и за Албанце узимали у обзир, у време бивше Југославије Срби сигурно нису били консултовани а та, лоша, пракса постоји и данас", навео је он.

Такође, он указује и да за Србе КиМ представља аутономну покрајину, за Албанце и део света независна држава, али додаје да становништво на КиМ није задовољно стањем и статусом и да један велики број Албанца жели да буде део неке друге државне организације, на пример тзв. велике Албаније, док Срби желе да КиМ остане део Србије.

"Мало је оних који су срећни због ситуације каква је сада", сматра он, додајући и да је социјално-економска ситуација врло лоша.

Одговарајући на питање модератора шта је за њега нормалност на Косову, каже да је то боља економија, више радних места, мања незапосленост.

"Спремни смо да радимо са Приштином на тим циљевима јер од тога користи имају обе стране. Нормалност значи не бавити се статусом него условима за бољи живот обичних људи", каже Ђурић.

Коментаришући реконструкцију моста у Митровици он се слаже да то треба да буде урађено на обострано прихватљив начин, али наглашава да је мост за Србе пре свега симбол страха јер је велики борј инцидената и напада на них дошао у претходним годинама баш преко тог моста.

Такође је указао и на неуспех Приштине да омогући повратак протераних Срба.

Шта јасно говори?

Ђурић примећује да није сигуран да се жеље Албанаца завршавају са проглашењем независности, а као пример наводи то што је Албанија именовала три званичника у својој администрацији а који су са Косова, као и то што је косовски председник Хашим Тачи рекао да сви Албанци добију и пасоше Албаније.

"То јасно говори да ни највиши званичници приштинске администрације нису задовољни својим статусом као грађани", додао је он.

Арбин Гаши и Ђурић о називу Косово и Метохија

Да су промене потребне да би се на Косову десила нормалност слаже се и Арбин Гаши, посланик косовске скупштине из Демократског савеза Косова партије, те наводи да су нам промене потребне да бисмо имали будућност.

Међутим, како каже, треба нам конструктивност, а не деструктивност у приступу.

"Неоходна нам је релаксација односа и више саговорника попут Далибора Јевтића (такође учесника панела, са Српске листе).

Томе, међутим, како је приметио, неће допринети то што Ђурић кад говори о Косову увек каже "Косово и Метохија", јер, каже, Гаши, Косово има официјелни назив, упитавши шта би било кад би он рекао "Београд пашалук", "Смедерево - Санџак"...

Одговарајући на ту опаску, Ђурић је појаснио да је за Србе Косово и Метохија више географски појам и термин те да има посебно културно и историјско значење за српски народ.

Осим тога, додао је, Гаши може кад дође у Београд, у којем је, како је сам претходно рекао, први пут и свиђа му се, да назива и Београд и пашалуком и како год му драго, али је приметио: "Ја тако нешто не могу да кажем у Приштини, јер последњих шест месеци нисам могао ни да уђем тамо".

У том је смислу поручио да ако говоримо о томе који су наши услови за нормалност сматра да то треба да произађе из оног шта мисле наша друштва, и алабанска и српска заједница.

Заложио се за интензивнији дијалог, посебно након што је већина грађана на Косову у јуну гласала за лидере коју су 1999. били ратни команданти, а то, приметио је, значи да је степен национализма и даље веома висок, иако је међународна заједница уложила много у цивилни сектор.

"То значи да треба да наставимо још интензивније са дијалогом али да узмемо у обзир страхове и Срба и Албанаца. Ситуација уопште није добра. Ситуација на терену је веома осетљива и ми и морамо да будемо одговорни и да водимо друштва ка помирењу а не ка конфликту", рекао је Ђурић.

Према његовим речима, позив председника Србије на унутрашњи дијалог окупиће нацију као би се проблеме решио на миран начин, односно да се дође до трајног решења за Србе и Албанце не само на КиМ већ у целом региону.

На питање модератора да ли то значи да Београд нема визију и шта треба да буде на крају тог дијалога, Ђурић каже:

"Београд има визију. Али то не треба да буде визија једне групе политичара или једне администрације већ целог друштва тако да ни Срби ни Алабанци не буду ултимативни губитници."

Данас није довољно рећи да је да Косово и Метохија, потребна је одрасла зрела дискусија о томе шта реално може да се постигне.

Посланик Демократског савеза Косова Арбен Гаши рекао је да политичари морају да људима предоче реалност, да косовски Албанци морају да престану да гледају Србе као непријатеље, а да Србија из Устава мора да избаци преамбулу у којој се каже да је Косово део Србије. "Поента је како да имамо боље односе као две суседне државе, како да радимо на економији", рекао је Гаши. 

Он је додао да је неопходно да политичари промене речник и понашање и да није "нормална" ситуација да се српска и албнанска страна нешто договоре у Бриселу, а онда председници Србије и Косова Александар Вучић и Хашим Тачи сваки својим медијима кажу "ми смо победили". Гаши је казао и да Српска листа треба да представља косовске Србе, а не Владу Србије. 

Посланица Демократске странке Гордана Чомић рекла је да са обе стране долази до неразумевања и очекивања да ће "неко чудо доћи", да ће "сав посао бити решен", али је потребно да и Срби и Албанци схвате да нико не може да реши проблем уместо њих. 

"Пре седам година било је незамисливо да албански представници с Косова долазе у Београд, пре 18 година било је незамисливо да ће Срби и Албанци икада више разговарати, а видите нас данас", рекла је Чомић.

(Агенције)