петак, 19. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > КРИК: Две трећине ухапшених у прошлонедељној акцији полиције пуштено на слободу, а против једне трећине неће ни бити вођен поступак
Хроника

КРИК: Две трећине ухапшених у прошлонедељној акцији полиције пуштено на слободу, а против једне трећине неће ни бити вођен поступак

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 20. јануар 2019.

 Две трећине ухапшених у прошлонедељној акцији полиције пуштено је на слободу, а против више од трећине неће се водити поступак, показују подаци које је прикупио КРИК из већине тужилаштава у земљи. Највише кривичних пријава полиција је поднела основним тужилаштвима која гоне за блажа кривична дела.

Новинари КРИК-а почетком недеље послали су питања свим тужилаштвима у земљи како би проверили успех акције коју су министар полиције Небојша Стефановић и провладини медији представили као велики обрачун са криминалом.

„Данашња акција је управо порука свима који се баве организованим криминалом, да ћемо те људе прогонити на сваком месту“, рекао је Стефановић на конференцији за новинаре.

Одговори који су стигли КРИК-у, међутим, показују да акција није претерано успешна – две трећине ухапшених је пуштено на слободу, а против трећине приведених нису поднете кривичне пријаве. Такође, није тачно оно што је министар рекао – да су расветљена „најтежа кривична дела“, јер је највише кривичних пријава поднето основним тужилаштвима, која се баве блажим кривичним делима.

Податке је КРИК-у до сада доставило 58 од укупно 84 тужилаштва и према њиховим одговорима ухапшено је 140 особа широм Србије.

У притвору је, међутим, остала тек трећина, односно 48 особа.

Две трећине приведених пуштено је након дводневног задржавања у полицији. Неки од њих се бране са слободе, док се против готово 50 ухапшених неће ни водити поступак, јер против њих полиција није поднела кривичну пријаву.

Озбиљност акције и Стефановићеве наводе да је ово велики корак у борби против организованог криминала додатно доводи у питање и податак која тужилаштва су водила акцију.

Тако, Тужилаштво за организовани криминал које је специјализовано да гони припаднике криминалних кланова, није ни учествовало.

Највећи број кривичних пријава поднет је основним тужилаштвима која гоне за блажа кривична дела, односно за она за која је предвиђена казна затвора до 10 година, док су за тежа кривична дела надлежна виша тужилаштва.

Тако је полиција поднела кривичне пријаве против 91 особе, од чега је 53 поднела основним, а 38 вишим тужилаштвима, према подацима који су до сада послати КРИК-у.

„Викенд акције“ полиције

Адвокат и бивши коминистар полиције Божо Прелевић за КРИК каже да ова, али и бројне претходне акције хапшења које полиција спроводи последњих година увек имају исти резултат.

„Ви празните неке фиоке и објавите то у медијима. И ту се за њих акција завршила, јер циљ акције није да се сузбије криминал, него да се у медијима покаже да полиција нешто ради. И то се завршава медијски.“

Прелевић се пита како је уопште могуће спроводити акцију хапшења толиког броја људи.

„Ваљда хапсите неког ко уради кривично дело, а не – данас идемо да хапсимо, као да идемо да сечемо бадњак“, коментарише он.

Чињеница да Тужилаштво за организовани криминал није учестовало у ових хапшењима за Прелевића није изненађење.

„Тужилаштво за организовани криминал захтева да се на неком предмету ради дуже, студиозније, да се похватају озбиљне групе и тако даље. Оно не служи за те ’викенд акције’.“

Рат са једним кланом

Судећи по именима људи који су ухапшени, а која су објавили провладини медији, закључује се да ово није била свеопшта акција против криминала, већ да се држава обрачунава са једном групом – шкаљарским кланом и њима придруженим криминалним групама.

Министар Стефановић је хапшење већег броја чланова овог клана, за разлику од њихових супарника из кавачког клана, оправдао тиме што, како је навео, шкаљарски клан наводно интензивније делује у Србији.

Индиције да кавачки клан има јаке везе у полицији Стефановић је одбацио као „бесмислене теорије“.

Ове везе су, међутим, испливале у јавност након убиства Александра Станковића званог Сале Мутави, криминалца блиског кавачком клану који је убијен 2016. године. Објављене су фотографије које показују да се дружио са припадником Жандармерије Ненадом Вучковићем званим Вучко који је близак државној секретарки МУП-а Дијани Хркаловић.

Други истакнути члан кавачког клана Даворин Балтић, који је убијен прошле године, био је кум полицајки Марији Николић.

(КРИК)

 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер