Јуком и Шер: Министарство правде да отвори јавну расправу о нацрту закона о заштити података о личности и да престане да се ствара атмосфера неповерења и забринутости

Комитет правника за људска права (Јуком) и Шер (Share) Фондација саопштили су да су забринути због конфузије коју су у јавности изазвале опречне изјаве представника Министарства правде Србије поводом предлога нацрта закона о заштити података о личности, због чега их позива да представе резултата рада и отворе јавну расправу о нацрту закона.

Тим поводом реаговао је и повереник за инфорамције од јавног значаја и података о личности Родољуб Шабић који је био изненађен изјавом министарке јер, како је навео, нацрт закона нико није видео и не зна никога ко га је видео.

"Противречне изјаве надлежних о фази израде нацрта, нетранспарентност у раду и недовољна комуникација са заинтересованом јавношћу, као и третирање питања приватности грађана и заштите њихових личних података из перспективе интереса безбедносних служби, стварају атмосферу неповерења и забринутости", оценили су у Јуком и Шер Фондација.

Подсетили су да је заштита личних података један од темељних прописа заштите људских и граданских права у ери Великих података, те да је приватност грађана у дигиталном окружењу изложена високом ризику од злоупотреба у практично свакој области живота.

Како су истакли, јасно дефинисане могућности и ограничења неопходни су и приватном и јавном сектору, како би обављали своје свакодневне процесе, а да притом не крше права корисника.

О ургентности усвајања новог прописа довољно говори чињеница да је постојећи Закон о заштити података о личности донет 2008. године, када су многи од савремених ризика по приватност били тек у зачетку.

Домаћи законописац је 2013. оформио радну групу при Министарству правде коју су готово искључиво чинили представници тајних служби и надлежних министарстава.

У Јукому су навели да је та радна група, две године касније без сарадње са Повереником, организацијама цивилног друштва и приватним сектором, израдила и представила нацрт који је и у Србији и у Бриселу доживео дебакл.

Према њиховим речима, да је иста радна група, појачана експертом Савета Европе, наставила рад на новом нацрту, јавност у Србији сазнала је тек у јулу 2017. године из извештаја о спровођењу акционог плана за поглавље 23 у процесу приступних преговора са ЕУ.

(Бета – ФоНет)