Јелена Попадић Сумић, уредница Дечјег програма РТС-а: Више од половине деце помињало је протесте

Главна водиља мог рада је да је дете особа“, каже у интервјуу за Данас Јелена Попадић Сумић, уредница Дечјег програма Радио-телевизије Србије (РТС), против које таблоиди блиски власти воде медијски линч јер је одбила да цензурише дечака Леона.

Леон је у емисији „Важне ствари“ изнео мишљење да се „студенти боре за правду и нашу будућност“, након чијег емитовања су уследили напади, као и хитно заседање Управног одбора РТС-а.

Управни одбор је саопштио да ће Регулаторном телу за електронске медије (РЕМ) поднети пријаву поводом емитовања дечје емисије на Првом програму, због повреде Правилника о заштити права малолетника у области пружања медијских услуга.

„Имам проблем с тим да будем кажњена за дело које су наметнули таблоиди, а не закон. Ја немам информацију који сам преступ направила, иако сам званично тражила да ми се достави шта је „спорни садржај у емитованој епизоди“, али одговор никада нисам добила“, каже Попадић Сумић у интервјуу.

Ви сте награђивана ауторка, а ваш рад осцилира око садржаја намењеног деци. Да ли бисте нас увели у тај свет – зашто сте одлучили да се обраћате управо деци и шта то са собом носи, пре свега у погледу моралних кодекса?

– Мој професионални рад је у потпуности посвећен раду за децу, од времена када сам студирала. На препоруку професора дошла сам у Редакцију дечјег програма и после осам и по година хонорарног ангажовања и волонтерског рада запослена сам. Вероватно од када сам свесно биће, а освешћено – од када се бавим радом са децом и за децу, главна водиља мог рада је да је дете особа. Та особа нема вокабулар одраслог човека, та особа нема могућност разумевања ствари као што ће моћи кад буде у зрелијој доби, али је особа! У вези са тим – има став, има осећања, има жеље, има проблеме, има тајне. Има обавезе, али има и права да каже шта мисли. Има права да то каже јавно. Ја немам права да одлучујем да ли је то исправно или неисправно у формату какав је серијал „Важне ствари“. Све док тај став, мишљење или осећање некога не повређују или вређају.

Остали сте доследни у одбрани права детета да каже оно што мисли, иако сте вероватно могли да претпоставите да РТС неће позитивно реаговати на то мишљење. Да ли сте имали моралну дилему и шта је пресудило да не цензуришете дечака Леона?

– Без икакве идеје да будем духовита, после свега искрено сам запитана над својом интелигенцијом. Ја нисам размишљала о реакцијама РТС-а, нисам их се сетила и одбацивала, ја нисам размишљала о њима, зато што пред собом имам емисију коју треба да урадим по законима своје струке, као и преко 500 емисија разних формата које сам до сада урадила. Бавила сам се разноврсношћу прича, бавила сам се тиме да ли су приче јасно испричане, да ли је ритам епизоде добар… Нисам залазила у тачност или нетачност дечјег става, јер свако од њих има право на то! Прошле године је у једној епизоди био дечак који је религиозан и причао је молитви, о Богу, о томе да у будућности жели да се замонаши. Дечак је био истог узраста као Леон сада. Да ли се од мене очекивало да дете уклоним из емисије, да ли је ико „проверавао“ да ли је инструисан, да ли је у том узрасту кадар да се бави тако великим питањем? Па не! Није ни требало, као што ни сада није смело.

Добили сте подршку колега и медијских стручњака, вероватно и блиске околине, али и великог броја наших грађана који су ваш чин храбрости поздравили оберучке. Дечак је својом изјавом одушевио многе, а захваљујући вама имали смо прилику да је чујемо. Коју цену сада плаћате?

– Плаћам велику цену. Сада је већ јавности познато да је против мене покренут дисциплински поступак у РТС-у и чекам исход. Немам никакав проблем да будем кажњена за грешку коју направим. Имам проблем да будем кажњена за дело које су наметнули таблоиди, а не закон. Ја немам информацију који сам преступ направила, иако сам званично тражила шта је „спорни садржај у емитованој епизоди“ и одговор никада нисам добила. Ја не пристајем да се подразумева да је „споран садржај“ Леонова изјава о школи и студентима. Серијал је сниман током пролећа, непосредно након периода у коме многа деца нису имала наставу. За њих је то неприродно стање, природно је да то констатује као „занимљивост“ из свог живота. Још природније да о томе има неки став, који де фацто произилази из родитељског, школског усмеравања детета и усмеравања околине, што је део нормалног процеса одрастања. Нећу пропустити да кажем да је више од половине деце помињало и протесте (било да су их родитељи водили, било да су забринути због тога), а да је огроман, али огроман број деце говорило о страху да им нешто не падне на главу, јасно доводећи свој страх у везу са падом новосадске надстрешнице. Један дечак (који је у том моменту први разред) је говорио да му је тата полицајац, како је поносан због тога, како испробава његову униформу и да му стоји смешно. Причао је о томе како се осећа сигурно, јер зна да га тата увек штити, али да се једино плаши кад уђе у школу, да се не плаши кад је учионици, већ кад је у холу школе. На питање зашто се плаши, рекао је да се плаши јер је плафон високо и да му не падне на главу, а ту тата не може да га заштити. На питање зашто би се то догодило, рекао је да је то због надстрешнице и једне школе у којој је пао плафон. Зашто је његов страх мање вредан да буде у емисији од дечака који каже да се плаши дубине мора, јер не зна колико је дно дубоко и чега све доле има?! По ком правилнику о раду ја треба да валоризујем дечје изјаве и процењујем које ће се неком свидети, а које не?

Како на вас лично утичу поступци таблоида?

– Много већи проблем од дисциплинског поступка јесте медијски линч кроз који пролазим. И док је био само на мени, цена је била висока, али од момента када су ми у фокус ставили породицу и малолетно дете, то је превазишло сваку границу разума, морала и закона. За разлику од све деце која су учествовала у снимању „Важних ствари“, ја за своје дете нисам дала сагласност да се користи његово име у јавности!

Како коментаришете нападе провладиних гласила, па чак и умешаност самог председника? Зашто им, према вашем мишљењу, до те мере смета мишљење једног детета?

– Леонова изјава није у категорији симпатичности, тачности и безазлености, Леонова изјава је његова и аутентична. Има право да мисли, има право да каже. Ја адекватан коментар немам, јер је ово ненормално велика реакција у односу на повод за њу. Ово ће све проћи и ако је ова епизода за један микрометар променила свест о томе да су деца личности, да имају право на партиципацију у овом друштву, да је важно да чујемо шта имају да кажу – ја ћу све ово сматрати једним великим успехом, ма колико ми у овом моменту било непријатно.

Како видите тренутну слику Србије и какву Србију бисте волели да видите?

– Као Северну Кореју wanna be. И баш тако – на једном од европских језика. Србија какву бих волела је Србија у којој све ово не би могло да се деси што се десило након емитовање емисије за децу „Важне ствари“.

(Данас)