Извештај Савета за борбу против корупције: Нисмо могли да утврдимо ко је стварни инвеститор „Београда на води“

Савет за борбу против корупције, због недостајуће документације, није био у могућности да утврди битне чињенице у вези пројекта „Београд на води“, наведено је у Извештају о нетранспарентности рада државних институција.

„Савет због недостајуће документације није могао да утврди ко је стварни инвеститор, на који начин је утврђен проценат власништва, колико тај инвеститор дугује Граду Београду и Републици Србији, колико је Република Србија задужена сразмерно свом учешћу и коначно који је њен остварени приход, односно национални интерес“, истакнуто је у закључку тог Извештаја.

Дуже од две деценије Савет за борбу против корупције се, како је наведено, суочава са проблемом да Влада Србије не уважава његов рад, односно препоруке које даје у својим извештајима на основу истражених феномена системске корупције.

„Рад саветодавног тела које је Влада сама основала, Европска комисија (ЕК) је веома препознала и дала јој препоруку да извештаје Савета разматра на својим седницама, али та препорука никада није усвојена, нити је Влада предузела било коју меру да помогне у раду Савета“, наведено је у том Извештају.

Додаје се да је такав став Владе према Савету подстакао и остале државне институције да игноришу захтеве Савета за достављање документације, „да се са омаловажавањем и увредама односе према Савету ако им се информације из Извештаја Савета не допадају, односно кад упућују на одређене незаконитости и корупцију“.

Немогућност Савета да, како је наведено, у складу са Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја добије документацију од државних органа, која треба да буде предмет анализе потенцијалне системске корупције, има вишеструке последице.

Истиче се да, имајући у виду надлежности Савета и сумњу да због нетранспарентности постоји могућност озбиљне корупције, Савет је и овај извештај и све остале упућивао Министарству унутрашњих послова и надлежним тужилаштвима.

Додаје се да се прикривање информација из државних институција односи и на осталу јавну имовину, непокретности огромне вредности (земљиште, објекти) и новчана средства у износу од неколико десетина милијарди девизних средстава.

„Један од таквих нетранспарентних пројеката односи се на изградњу брзе пруге Београд – Суботица који за последицу има студентске и грађанске протесте“, навео је Савет.

Иако су, како је наведено, државне институције и највиши органи власти Србије убеђивали јавност да је сва документација доступна јавности, Савет је у свом последњем извештају утврдио да су недоступни подаци о новчаним токовима и обратио се Тужилаштву за организовани криминал да их испита.

Савет је навео да евентуални политички притисак на рад институција, задужених за испитивање токова новца, а самим тим и пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, може довести до пролонгирања утврђивања правих чињеница, односно даљег незадовољства грађана и нестабилности, што успорава, између осталог и економски раст државе.

Све државне институције, а пре свега задужене за борбу против корупције и криминала, неопходно је, оценио је Савет, да „ефикасно, транспарентно и самостално, без политичког притиска, поступају“.

„Нажалост, у највећој мери њихов рад није транспарентан, имајући у виду да неколико стотина решења Повереника за информације од јавног значаја нису извршили Министарство унутрашњих послова, одређена тужилаштва и судови“, констатује се у извештају.

Наглашено је да непоштовање институције Повереника за информације од јавног значаја „од стране више од 800 државних институција“, упућује на закључак да се државне институције, односно њихови руководећи органи понашају изнад закона, без икаквих санкција, „што урушава њихов интегритет“.

Савет је препоручио да се измени Закон о информацијама од јавног значаја, како би се рад Повереника за информације од јавног значаја учинио ефикаснијим, посебно у делу казнене политике, „због ћутања државне управе“.

Такође, Савет је препоручио „да се ојача квалитативни капацитет државних институција, омогући њихова самосталност и транспарентност уз стриктно поштовање Планова интегритета, као и да Влада у складу са Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја, помогне Поверенику у извршењу његових решења и да у складу са препорукама ЕК разматра извештаје Савета.

Извештај је потписао председник Савета за борбу против корупције Мирослав Милићевић.

(Данас)