петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Иво Јосиповић: Бошњаци се боје распада БиХ, а Хрвати мајоризације и преласка у статус мањине
Хроника

Иво Јосиповић: Бошњаци се боје распада БиХ, а Хрвати мајоризације и преласка у статус мањине

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 09. новембар 2018.

 Сарајево -- Резултати избора у БиХ, као и тензије настале након њих подсетили су на добро знане несугласице у односима национално обојених политичких елита.

То је оценио у интервјуу за “Ослобођење” бивши председник Хрватске Иво Јосиповић.

"Бошњаци се боје распада државе, а Хрвати мајоризације и де фацто преласка из статуса конститутивног народа у националну мањину. Рат је оставио дубоке трауме и неповерење. Те проблеме и страхове можете решити само ви у БиХ", рекао је Јосиповић.

Незадовољства су се, каже, продубила, а заоштрили односи са суседима, али је упркос томе, додаје, ово добар тренутак да водећи политичари покушају да окрену страницу и разумеју страхове и жеље "оних других" и пронађу компромис који би барем за један или два изборна циклуса омогућио Босни и Херцеговини потребне реформе и приближавање Европској унији.

Он сматра да је један од важних проблема неповерење које постоји и које онемогућава унутрашњи дијалог, односно "тријалог", о веома важним проблемима које БиХ треба да реши да би се одмакла од рата, страха и сталне политичке напетости.

"Након што се мало стишају постизборне страсти, ваљало би свима да седну за сто, јер дуготрајна незадовољства и тензије могу донети опасне последице", уверен је Јосиповић.

Нажалост, оцењује да актуални односни између БиХ и Хрватске нису добри, а отворена питања сукцесије, рата и послератног периода добијају нову димензију у односима након избора.

"Хрватска службена политика се непотребно и неприлично јавно ангажовала на могућој промени изборног законодавства у БиХ. Агитовање Грабар Китаровић код Ердогана и Путина, још уз сву медијску помпу, не само да није могло дати резултат него је створило лошу слику о Хрватској", каже Јосиповић.

Подсећа да је у једном интервјуу раније хрватску политику према БиХ и очекивањима већине хрватског народа у тој земљи назвао парадном. Истиче да је погрешно иритирати и БиХ и међународну јавност изјавама које се могу схватити као мешање у унутарње послове БиХ.

"Мислим да би хрватска политика, разумевајући страхове и жеље већине хрватског народа, могла и морала помоћи грађењем мостова, разговорима који нису у јавности иритантни. Хрватска сигурно неће притисцима учинити да се у БиХ реше компликовани односи у којима су, можда парадоксално, сви на неки начин у праву, а истовремено у криву", навео је.

Јосиповић сматра и да би расправе о сувише важним политичким проблемима у БиХ требало да почну покушајем да се разуме и друга страна.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер