Италијански портал "Osservatorio Balcani e Caucaso Transeuropa": Тајни договори иза кулиса ради ућуткивања независних медија у Србији?

 Док политичка ситуација у Србији остаје експлозивна, објављивање контроверзног приватног разговора указује на покушаје да се ставе под контролу ретки медији који и даље заузимају критички став према властима у Београду, пише италијански портал "Osservatorio Balcani e Caucaso Transeuropa".

У медијском пејзажу Србије, обележеном брзим и прогресивним урушавањем слободе информисања, телевизије Н1 и Нова С једини су медији од значаја који редовно нуде критичку перспективу рада владе и државних институција, подсећа "Osservatorio Balcani e Caucaso Transeuropa".

Током лета обележеног честим протестима и насиљем у многим градовима Србије, ове две телевизије, наводи италијански портал, редовно су уживо извештавале са протеста. Њихови новинари, неретко под заштитним кацигама, налазили су се у сценама налик урбаном рату, а повремено су били изложени увредама, малтретирању и нападима, како присталица власти, тако и полиције. Ових дана, ниједан други медиј у Србији не преноси протесте уживо.

Снимак разговора директора Телекома и УГ изазвао огромну пажњу

Због тога је огромну пажњу изазвало објављивање снимка разговора између извршног директора Телекома Србија Владимира Лучића и генералног директора Унитед Групе Стена Милера.

Телеком Србија је већински у државном власништву, док Унитед Група поседује Унитед Медиа, у чијем су власништву Н1 и Нова. Снимак су објавили ОЦЦРП (Организед Цриме анд Цорруптион Репортинг Пројецт) и КРИК (Мрежа за истраживање криминала и корупције), организације које су у првим редовима у откривању криминала и корупције у региону.

Разговор је вођен почетком августа. Милер је у уводу коментарисао да „Србија експлодира под нашим гузицама“. Фокус се потом пребацио на Александру Суботић, извршну директорку Унитед Медије.

Током разговора, Милер је рекао Лучићу да не може одмах отпустити Суботић, како је било договорено, већ да прво мора да смањи и подели компанију на више делова. Додао је да разуме да је председник веома незадовољан.

Лучић је одговорио да је председник Вучић о томе већ разговарао са Никосом Статопулосом, председником британске групације која контролише Унитед Групу. Према његовим речима, Вучић је тражио да се уклони само Суботић, а не и директори Н1 и Нове С, јер је тренутно тешко сменити и њих. Милер је додао да и сам има озбиљне замерке на њен рад.

Покушај ућуткивања Н1 и Нове С

Објављивање снимка одмах је изазвало оштре реакције независних медија, који су причи дали велики публицитет и оценили је као покушај ућуткивања Н1 и Нове С.

Кабинет председника Вучића, упитан за коментар, саопштио је да председник „не утиче на уређивачку политику медија, нити га то занима“. Телеком Србија је испрва одбио коментар, а потом најавио тужбе против свих умешаних, не због спорног садржаја, већ зато што снимак није претходно достављен Телекому ради провере аутентичности. Лучић је категорички негирао Вучићево учешће.

Унитед Група, међутим, потврдила је да је разговор заиста вођен и да је садржај веродостојан, али је одбацио оптужбе да компанија покушава да угрози независност сопствених медија. Истовремено је наглашено да је незаконито снимати приватне разговоре.

Док су Н1, Нова С и независни портали опширно пратили развој догађаја, провладини медији вест су пренели тек два дана касније, када је Лучић дао објашњење за РТС и најавио тужбе. Таблоид Информер, близак власти, фокусирао се на Лучићеве критике Суботић због наводног лошег руковођења и штете коју је, према његовим речима, нанела и Унитед Групи и Телекому.

Док у Србији реакције одражавају дубоку поларизацију друштва, изван земље стигла је једногласна осуда покушаја ограничавања независности Н1 и Нове С. Организације окупљене у оквиру пројекта Медиа Фреедом Рапид Респонсе (МФРР) издале су саопштење у којем осуђују такве покушаје и позивају европске институције да реагују. Неколико дана касније, европска комесарка за проширење Марта Кос јасно је изјавила да политички и економски притисци на медије штете демократији.

Забрињавајући сигнали

Страхови стручњака и посматрача медијских слобода у Србији нису без основа. Још у фебруару, Унитед Група је продала кабловског оператера СББ (у чијем су пакету и Н1 и Нова С) Телекому Србија. Продаја је изазвала велику забринутост због могућег негативног утицаја на медијске слободе.

Неколико недеља касније, Унитед Група је продала и своју сателитску компоненту компанији Тотал ТВ, која ју је убрзо препродала Телекому Србија. Убрзо након тога, Н1 и Нова С избачени су из сателитске понуде Телекома.

Такви потези додатно су узнемирили стручњаке, који су у њима видели координисане напоре да се смањи видљивост независних телевизија. Незадовољство председника Вучића овим медијима одавно је познато – још у јуну је њихово деловање назвао „чистим тероризмом“, очекујући реакцију тужилаштва. Тај став поновљен је и након недавних догађаја у Новом Саду.

Недељник Време недавно је објавио да Вучићев циљ јесте гашење Н1 и Нове С до новембра 2025. године. Такав временски оквир сматра се стратешким, јер се очекује да ће нови избори бити одржани до децембра исте године.

Поједини режимски медији ван контроле

"Osservatorio Balcani e Caucaso Transeuropa" се у још једном тексту осврће на медијску сцену у Србији наводећи да истовремено поједини режимски медији, попут Пинк и Хепија, делују ван контроле.

Власник ТВ Хепи, контроверзни бизнисмен Предраг Ранковић Пецони, допустио је да у вестима буде објављено да је на студентском протесту било много људи. Тиме је изазвао бес власти, али и изразио незадовољство јер му је, после деценија избегавања, држава тражила да плати порез.

Слично је и са Жељком Митровићем, власником Пинка и блиским Вучићевим сарадником, који је недавно критикован јер се наводно није довољно ангажовао у одбрани председника.

У 21. веку, у Србији, у срцу Европе, и даље постоје бројни политички затвореници, већ дуго незаконито лишени слободе.

То је слика Србије данас, закључује "Osservatorio Balcani e Caucaso Transeuropa".

(Н1)