БИРОДИ о медијима: Србија на корак од од диктатуре, аутократије и департизације; Медијаметар: У штампаним медијима највише се пише о Вучићу

Централна фигура информативних емисија у медијима у Србији је председник Србије Александар Вучић, што говори о медијском урушавању свих институција, речено је на представљању анализе медијских садржаја коју је спровео Биро за друштвене истраживања (БИРОДИ). Своју анализу штампаних медија представио је одвојено и Медијаметар.

Представљајући резултате анализе информативних емисија на РТС-у, Пинку, Хепију, Првој, Б92 и Н1 коју је БИРОДИ спровео од 15. јула до 12. августа, главни истраживач Зоран Гавриловић је казао да је "катастрофичан" положај политичких партија у Србији која је "корак од диктатуре, аутократије и департизације".

Истакао је да су медији у централним информативним емисијама фокусирани на државу и друштво, а да су политичке странке занемарене. "Политичке странке су слабо присутне. То се односи и на владајућу странку. Када би неко дошао у Србију, мислио би да није вишепартијски систем", рекао је Гавриловић.

Додао је да се Вучић у информативним емисијама појављује као председник Републике, као врховни комадант Војске Србије и као председник Српске напредне странке.

Навео је и да се не сме заборавити феномен телевизије Пинк, која је како је рекао, у функцији предсендика Вучића коме посвећује трећину времена централних информативних емисија, док опозиције или уопште нема или је негативно представљена.

Када би неко дошао у Србију, мислио би да није вишепартијски систем.

Он је рекао да је на ТВ Пинк најнегативније представљен лидер Покрета слободних грађана Саша Јанковић, а медији алтернативно тумачење стварностви покушавају да створе позивањем саговорника из цивилног сектора.

"Велики проблем су и извори, јер су то углавном саопштења. Мало у медијима има истраживања. Медији у информативним емисијама прате државу. Значајан број догађаја су псеудо догађаји. Само 6,8 одсто догађаја је организовано у друштву, што значи да нигде нема друштва", казао је он и додао да већина медија прати само оно што ради власт што је "лоше за демократију у Србији".

Према подацима анализе, Вучићу је на Пинку било посвећено 32,1 одсто од 38.949 секунди информативног програма, на ТВ Прва 9,9 одсто од 29.274 секунди, на РТС-у 9,5 одсто од 30.076 секунди, на ТВ Б92 и О2 пет одсто од 20.472 секунде, на ТВ Хепи 5,1 одсто од 27.072 секунде, док је на ТВ Н1 четири одсто од 24.751 секунди.

Истраживач Дражен Павлица критиковао је медије у Србији зато што се баве државом, грађане помињу уопштено и не баве се проблемима незапослених, радника и омладине.

"Летос се много говорило о радницима који штрајкују, али медији су само извештавали о томе, а нису искористили маневарски простор да испитају узроке штајка", казао је он.

Говорећи о медијској географији Србије, Павлица је рекао да је Београд најприсутнији у прилозима. "Београд је присутан у 1,4 одсто прилога, док је рецимо Источна Србија заступљан само у 1,3 одсто прилога. Војводина је медијски скрајнута", рекао је он и додао да медији имају много већи маневарски простор који не користе.

Медијаметар: Вучић у највећем броју текстова од априла до јуна

Једна трећина текстова на насловним странама дневних листова у Србији посвећена је политици, а највећи број текстова од априла до јуна посвећен је председнику Србије Александру Вучићу - 843 текста од 2.091, показује анализа штампаних медија коју је спровео Медијаметар.

Истраживање је спроведено од априла до јуна 2017. године, на узорку од 2.091 текста са насловних страна дневних листова Политика, Вечерње новости, Блиц, Данас, Курир, Ало и Информер.

На другом месту по заступљености је министар спољних послова Ивица Дачић (258), а на трећем премијерка Ана Брнабић (189).

Вучић је као актер најзаступљенији у Данасу и Куриру и у тим дневним листовима има највише негативних текстова о њему, док о Вучићу најмање пише Политика.

 Највећи број негативно конотираних текстова написано је о Вучићу (41), Томиславу Николићу (22) и Ивици Дачићу (14), док је најпозитивније писано о премијерки Брнабић (4,23 одсто текстова).

Када је реч о опозиционим председничким кандидатима најзаступљенији су били лидер Покрета слободних градјана Саша Јанковић (183 текста), Вук Јеремић (101) и председник Српске радикалне странке Војислав Шешељ (94). Највише негативних текстова о опозиционим лидерима написано је о Јанковићу и Јеремићу.

У великом броју текстова, око 500, појављују се и политички актери са Косова, медју којима је најзаступљенији лидер Алијансе за будућност Косова Рамуш Харадинај (119), о којем је у 56 одсто случајева писано у негативном контексту и председник Косова Хашим Тачи о којем је у 40 одсто писано у негативном контексту.

У том периоду медији у Србији писали су и о кризи у Македонији, а негативно се у 42,86 одсто случајева писало о председнику македонског парламента Талату Џаферију и премијеру Зорану Заеву (око 30 одсто), док се о председнику Дјордју Иванову писало неутрално. Када је реч о Босни и Херцеговини највећи број текстова је негативан, док је 87,5 одсто текстова у којима се помиње синтагма "хрватске власти" у негативној конотацији.

На насловним странама дневних новина највише позитивних текстова написано је о Русији (45,95 одсто), док је о Европској унији написано 5,45 одсто. Када је реч о иностраним лидерима највише текстова је посвећно председницима Русије Владимиру Путину (128) и САД Доналду Трампу (114), као и немачкој канцеларки Ангели Меркел (66).

Медијска аналитичарка Даница Лабан рекла је да иако у периоду истраживања није било напретка у истрази, тема убиства певачице Јелене Марјановић била је заступљена у 54 текста и то највише у Куриру, који је у негативном контексту писао о њеној породици.

Када је реч о структури текстова, Лабан је рекла да број вести на насловним странама видљиво опада, док три четвртине текстова на насловницама чине извештаји, од којих је 65 одсто неутрално.

Она је додала да је само 19,37 одсто текстова у свим медијима избалансирано, односно приказује две стране приче, да најмање баланса има у Информеру (мање од два одсто), а највише у Вечерњим новостима 28 одсто. Присутан је и велики број текстова са неименованим изворима, којих има највише у Информеру (44 одсто), а најмање у Политици (15 одсто).

Анализом су обухваћени и недељници Време, НИН, Нови Магазин, Недељник и Печат, који су, према речима аутора анализе Дејана Вука Станковића, "доминантно критички настројени према власти". Он је рекао да се као радикални издвајају Време и НИН, који су "од корица до корица" критички рема власти, да су Нови Магазин и Недељник умерени, а да је Печат специфичан по томе што критикује политику власти према ЕУ и еврореформску опозицију.

Он је рекао да је у периоду анализе било доминантно оспоравање победе Вучића на председничким изборима, потенцирање неравноправних услова за кандидате, потенцирање успеха Саше Јанковића и писање о протестима.

Станковић је рекао да недељници Вучића оспоравају морално, политички и културно, тврде да је недемократа, манипулатор и "несклон истини", али ни да слика опозиције није "баш позитивна". Он је додао да су медији Брнабићку доживели као неко ко Србији не може нешто позитивно да донесе.

(Бета)