Инсајдер: Шест кључних питања о Закону о странцима и Закону о возилима на Косову и Метохији - шта се од данас мења и за кога?

На Косову су данас ступили на сангу после вишемесечног одлагања и многих упозорења Закон о странцима и Закон о возилима. Реч је о законима који су донети 2013. и 2017. године, а њихова пуна примена првенствено је најављена за 15. јануар, када је одложена за 15. март. До одређене врсте преокрета дошло је након састанка косовског премијера Аљбина Куртија и специјалног изласланика ЕУ за дијалог Београда и Приштине Петера Соренсена, након којег су донете одређене привремене мере у циљу спречавања гашења српског школства и здравства на Косову. Шта се све заправо мења на терену?

На кога се односи Закон о странцима?

Закон који је ступио на снагу као странца дефинише "свако лице које је није држављанин Републике Косово". Члан 4 прописује да странац који има више од једног држављанства је обавезан да за време његовог/њеног боравка на Косову користи редовне путне исправе.

У пракси, због примене овог закона у проблему ће бити запослени из централне Србије који раде на Косову и Метохији, махом у системима српског школства и здравства. Најчешће су спомињани професори, али и студенти са Универзитета у Приштини са привремених седиштем у Косовској Митровици.

„Ја на пример не бих могла да добијем ни на који начин косовски документ или да добијем радну дозволу на основу дипломе на нашем универзитету. Што значи да је упитно од 15. марта, барем према информацијама које се нама пласирају, додуше само медијски, упитно је да ли могу уопште да дођем на посао и да радим. Упитно је да ли студенти могу да дођу и да студирају. Да ли могу да остану дужи временски период да слушају наставу, да полажу испите и да студирају“, указала је раније професорка са УНПКМ Сенка Костић.

Она је напоменула и да је спровођење овог закона већи проблем за људе који већ раде на Косову и Метохији, указујући на пример запослених у српским основним и средњим школама или у српском здравственом систему.

Осим њих у проблему су у Срби који из више административних разлога не могу да добију косовске папире.

Колико ће они који се сматрају странцима по закону смети да бораве на Косову?

По овом закону прописано је да странац може да уђе на Косово и борави три месеца у периоду од шест месеци. То може представљати проблем запосленима у српском здравственом и образовном систему. Но, након састанка са Куртијем Соренсен је објаснио да ће закон бити спровођен, али уз додатне мере које се тичу обезбеђивања боравишних дозвола за запослене и студенте на које би се закон односио, за почетак на период од 12 месеци, а како би се спречио прекид здравствених или образовних услуга.

Правник Драгутин Ненезић за КоССев је истакао да остаје нејасно шта значи да ће тај упис бити доступан само онима који су „елигибле“, и то у складу са чињеницама о њиховом цивилном статусу, односно да ли ће се признавати нпр. бракови закључени само по српском систему до 15. марта. Свакако је јасно да се српска документа издата после 15. марта неће признавати од стране косовских власти, напомиње.

Како ће све функционисати?

ЕУ је од Приштине затражила да дозволи употребу личних карата, које је Србија издала пре 15. марта 2026. године за оне који живе на простору Косова и Метохије.

Курти је навео да ће имаоци српских личних карата које су издате пре 15. марта 2026. године имати тромесечни рок за регистрацију у косовски систем, достављање листа запослених у здравству и образовању, те студената како би добили боравишне дозволе.

Ветон Ељшани за Инсајдер је навео да је за полицију важно да се пријаве преко веб-сајта након што уђу на Косово. Напоменуо је да је за полицију то важно због постојања рока од 72 сата за пријављивање након уласка на Косово.

Додао да је да они који долазе да раде морају имати дозволу за рад, а то значи привремено боравиште.

"И они то треба да иду у Министарство унутрашњих послова и тамо да предају докуметна и узму дозволу", напоменуо је.

Шта је са српским здравством и образовањем?

Ситуација је таква да, примера ради, професор са Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, може да дође у ситуацију да буде кажњен јер ради у институцији која није лиценцирана од стране Приштине, те не може да добије ваљану радну дозволу. Ипак, то је привремено решено након састанка Соренсен-Курти.

Соренсен је истакао да је циљ да се спречи прекид здравствених и образовних услуга, и да су свесни намере Приштине да те институције интегрише у косовски систем.

Издавање привремених боравишних дозвола студентима и професорима, иницијално на годину дана, довело је до тога да оне нису погођене директно, али јесу они који у њима раде и који их похађају. Њима ће те дозволе се издавати по правилима косовског система.

"Што се интеграције институција тиче, врло је индикативно шта у ЕУ саопштењу пише: „Wе хаве такен ноте оф тхе планс оф тхе Говернмент оф Косово то интеграте Сербиа-суппортед хеалтх анд едуцатион институтионс wитхин тхе Косово фрамеwорк, фуллy ин лине wитх приор Диалогуе агреементс анд отхер ЕУ анд регионал цоммитментс.“ Дакле, ЕУ као посредник и гарант у бриселском процесу сматра да је интеграција институција предвиђена постигнутим договорима", написао је Ненезић за КоССев.

Које су казне предвиђене?

За странце који крше услове боравка на Косову, Закон о странцима предвиђа строге мере - од новчаних казни до наредби о протеривању са Косова.

На снази Закон о возилима

На Косову је данас почела примена Закона о возилима који предвиђа да грађанима са пребивалиштем на Косову више није могуће управљање возилима са српским таблицама на основу пребивалишта. Полиција може изрећи упозорење, казну од 200 евра или одузети возило.

Ељшани је за Инсајдер навео да је данас почела примена овог закона и да су имали око 16-17 опомена, те да до сада нису дали ниједну казну или конфисковали неко возило.

Онај ко тренутно има возило којим управља уз овлашћење може да тај аутомобил извезе са Косова у Србију и Косовска полиција му неће тада издати ни опомену, напоменуо је Ељшани додавши да са таквим возилом се не може ући на Косово.

(Инсајдер)