среда, 27. мај 2026.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > "Хјуман рајтс воч": Администрација САД депортовала скоро 13.000 држављана Кубе, Венецуеле и других земаља у Мексико
Хроника

"Хјуман рајтс воч": Администрација САД депортовала скоро 13.000 држављана Кубе, Венецуеле и других земаља у Мексико

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 27. мај 2026.

 Администрација председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа депортовала је скоро 13.000 држављана Кубе, Венецуеле и других земаља у Мексико, где су, како се наводи, изложени ризику од насиља нарко-картела и тешким животним условима, саопштила је данас организација „Хјуман рајтс воч" (ХРВ).

У извештају, који се заснива на више од 50 интервјуа спроведених у јужним мексичким градовима, наводи се да су депортовани у великом броју старији људи који су годинама или деценијама живели у САД, што им додатно отежава прилагођавање, проналазак посла и приступ здравственој заштити, пренео је АП.

Организација истиче да се у оквиру појачаних имиграционих мера администрације председника Трампа у поступке депортације укључују и особе које раније нису биле мета, укључујући Кубанце који су у САД живели дужи временски период.

Због ограничења у прихвату депортованих у појединим земљама, попут Кубе и Венецуеле, део миграната се упућује у Мексико.

Виша сарадница ХРВ-а Алсира Хава оценила је да су многи депортовани „преко ноћи избачени из својих живота и остављени без основних услуга", укључујући смештај и здравствену заштиту, често у срединама које су под утицајем криминалних група.

Према подацима извештаја, Кубанци чине највећу групу депортованих у Мексико, са више од 4.300 случајева.

Више од половине испитаних наводи да су у САД живели од 1980-их и 1990-их година, док је део њих имао и легални боравак, али га је изгубио.

Истраживачи наводе да је део депортованих имао кривични досије, али да се већином не ради о насилним делима, док око четвртине нема никакав криминални досије.

Већина депортација, како се наводи, спроведена је током редовних провера код америчке Службе за имиграцију и царине, без могућности судског преиспитивања одлуке.

Након доласка у Мексико, депортовани се, према извештају, упућују у јужне градове са ограниченим економским могућностима и отежаним приступом здравственим услугама, где су често изложени деловању криминалних група.

Организација ХРВ позвала је САД и Мексико да објаве споразум о овим депортацијама и обезбеде поштовање међународног права и права на правичан поступак, као и да се депортованима омогући адекватна заштита и регулисање статуса у случајевима када повратак у матичне земље није могућ, преноси Танјуг.

(Политика)

 
Пристигли коментари (0)
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у Србији бити парламентарних избора у 2026. години?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер