Хроника

Гости "Утиска недеље": Здравство је срушено, почива само на ентузијазму лекара и сестара. Монструозна Вучићева изјава о „лекару блокадеру“ у Чачку је смишљена и опасна манипулација

Штампа
понедељак, 16. фебруар 2026.

Како се спасава живот једног друштва које је изгубило поверење у лекаре и здравствени систем, али и какво је то друштво у ком се говори да је једини гарант опстанка здравстевног система, актуелни председник републике, питања су на која су вечерас покушали да одговоре гости „Утиска недеље“.

Саговорници ауторке и водитељке Оље Бећковић вечерас су били: проф. др Драган Делић, инфектолог у пензији и народни посланик Србија Центра (СРЦЕ), проф. др Радан Стојановић, редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду и др Данијел Распоповић, хирург- ортопед и члан Одбора за здравство Странке слободе и правде (ССП).

Повод вечерашње теме разговора била су два узастопна смртна случаја пацијената Опште болнице у Чачку, који су преминули након наизглед рутинске операција крајника. Шта би се у овом тренутку могло рећи о овим трагичним догађајима, али и поручити револтираним грађанима који су прошле недеље протестовали испред чачанске болнице, питање је којим је отпочео вечерашњи разговор. Гости су били сагласни да сведочимо термалној фази болести целокупног здравственог система, као и да су догађаји из Чачка само још један доказ његовог свакодневног урушавања и девалвирања.

 

„Највећу кривицу за губитак поверења грађана у лекаре и здравствени систем, неспорно, али не и једино, сносе сами лекари и здравствени радници, пре свега због начина којим се руководи и управља овим системом, од министарства па надаље. Међутим, поверење је двосмерна улица, као и поштовање, нажалост, то је урушено последњих година. Поверење у лекара се тешко стиче, а изразито лако губи, посебно у последњих 30 година када се ради у ненормалним условима. Једно истраживање показало је да 54 одсто испитаника у Србији верује свом изабраном лекару, а само 38 одсто лекару специјалисти, што је поразно“, казао је проф др Делић.

На то се надовезао проф. др Стојановић који је напоменуо да се здравство не може посматрати издвојено, већ као део друштва, у које се преливају и друге појаве, те да заправо сведочимо једном општем губитку поверења грађана у систем, самим тим и у здравствени.

„Један део лекара се према тој ерозији система односио на пасиван начин, тако што су одмах рекли да не желе у свему томе да учествују и отишли су да раде у иностранству, а таквих је око 600 годишње. Они који су одлучили да остану, према ерозији су се одредили на два начина: прилагођавањем којим су постали део те ерозије и себи обезбедили све оно што у супротном не би могли никада. Други део грађана, па самим тим и лекара се обезбедио за праве вредности и етичка начела. Већи број људи у овој последњој групи је једина шанса да се извучемо из блата“, казао је проф. др Стојановић.

„Здравствени систем је срушен, почива искључиво на ентузијазму лекара и техничара. Пре само неколико дана на Клиници за неурохирургију, где је операциони блок славодобитно реновиран пре годину дана за пет милиона евра, пукла је цев и све поплавила. То је блок који има 250 операција месечно, а који сад не ради. Где су сад министри Лончар и Глишић да се сликају тамо? То је пример неодговорности и корупције“, казао је др Распоповић и додао:

„Србија има мањак лекара по броју становника, као и медицинских сестара, по европским стандардима. У болници у којој радим 60 сестара, стално запослених прошле године је дало отказ, као и њих још 30 запослених на одређено време. Уместо њих, запослено је нових десет. Отишле су махом да раде у Немачку, Норвешку...Па у Словенији постоји удружење лекара из Србије које броји 450 чланова.

Проф.др Делић осврнуо се и на то да ли је здравство постало средство за рекламирање власти, као и да ли је само томе подређено.

"Највећа средства која се улажу у здравство, махом из кредита, одлазе у делове секундарног и терцијарног здравственог система. Купују се апарати, реновирају и праве болнице, док је то што у тим болницама нема ко да ради остављено по страни. Уместо да се улаже у примарну заштиту, да се ради на превенцији болести и ту сливају новци, код нас је обрнуто. Међутим, да би се резултати такве стратегије указали, неопходно је време, па се ниједној политичкој партији не исплати да чека, док магнетну резонанцу могу одмах да покажу“, казао је проф. др Делић.

„Искључиво је улагано у инфраструкуту, не у ресурсе то јест лекаре и сестре који су стуб тог система. Лоше кадрирање довело је дотле да немамо лекаре најбитнијих специјлизација од анестезије до гинекологије. Бројна места у унутрашњости остају без лекара, док се на руководећа места по здравственим установама доводе партијски послушници, в.д директори који на то гледају као на партијски плен “, додао је проф. др Стојановић, постављајући питање да ли је нормално и каква се порука шаље чињеницом да се на руководећим местима налазе и људи који су загазили дубоку у осму деценију живота.

О лекару „блокадеру“

Оља Бећковић упитала је како се одговара на све оне оптужбе које долазе од врха државе, да је лекар који је оперисао девојчицу у Чачку заправо блокадер, да лекари никад нису имали веће плате него данас и боље услове за рад.

„Изјава председника неће допринети томе да се открије истина шта се десило у Чачку. Не би ме чудило да убрзо лекари који се налазе на функцијама крену да састављају спискове лекара блокадера и лекара лојалиста. Са друге стране сам сигуран да чак и таква подела не би била никад кључна за одабир лекара, јер ће се пацијенти, ма чије присталице били, увек опредељивати за оног за кога су чули да је стручнији и квалитетнији“, казао је др Стојановић.

„Та изјава председника је монструозна, то је сваљивање кривице на стање у здравству на све лекаре. Опасна манипулација, смишљена. Србија има најниже плате у региону. Лекари у БиХ и Црној Гори имају веће плате него наши лекари, као и сестре", казао је Распоповић.

Проф. др Делић је додао да у Немачкој има око 2.000 лекара с нашим пасошем.

„То значи да смо пет генерација Медицинског факултета у Београду поклонили сиромашним Немцима и Норвежанима“, казао је проф др Делић, док га је др Распоповић допунио да око 100.000 евра коштају државу Србију студије сваког појединачног лекара".

(Нова.рс)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]