Горњи дом немачког парламента усвојио закон по којим би се они који негирају право Израела на постојање могли кажњавати затвором

 Горњи дом немачког парламента подржао је закон којим би се они који негирају право Израела на постојање могли кажњавати затвором, док Берлин истовремено одбија да призна палестинску државу и појачава обрачун са пропалестинским активизмом.

Бундесрат је у петак одобрио предлог који је поднела савезна држава Хесен. Очекује се да ће Бундестаг, доњи дом немачког парламента, о њему расправљати након летње паузе.

Према нацрту закона, свако ко јавно порекне право Израела на постојање или позове на укидање те државе могао би бити кажњен са до пет година затвора или новчаном казном.

Предлог би Израелу пружио правну заштиту коју Немачка не пружа Палестини. Берлин је дуго одбијао да призна палестинску државност, наставио је да испоручује оружје Израелу током геноцида у Гази и одржава трговинске везе упркос израелском систему апартхејда и убрзаном етничком чишћењу на окупираној Западној обали.

Немачка је такође ограничила демонстрације, конференције и културне догађаје који подржавају палестинска права. Стручњаци Уједињених нација упозорили су у октобру прошле године да немачке власти континуирано „гуше“ активизам у знак солидарности са Палестином.

Четири специјална известиоца и два независна правна стручњака изјавили су да Немачка „криминализује, кажњава и гуши легитимни активизам у знак солидарности са Палестинцима“.

Истакли су да демонстранти износе „легитимне“ захтеве, укључујући позиве на „обуставу извоза оружја Израелу, окончање геноцида и илегалне израелске окупације, обезбеђивање приступа хуманитарној помоћи Гази, признавање државе Палестине и одговорност за међународне злочине“.

Истраживачка служба Бундестага упозорила је да би предлог из Хесена вероватно био у супротности са немачким уставом. Анализа завршена у мају навела је да би закон могао да створи „посебно право против одређеног мишљења“ и да би био у супротности са слободом изражавања коју гарантује члан 5 Основног закона.

„Порицање права на постојање Државе Израел, као и позив на њено укидање, вероватно представљају субјективне вредносне судове“, наводи се у извештају.

Додало се да би проширење уског уставног изузетка који се односи на нацистичку пропаганду на говор о Израелу било „тешко оправдати“.

„Ако се ово не може оправдати, ограничавање слободе изражавања не би било уставно оправдано“, навели су.

Амнести интернешенел се такође успротивио овој мери.

„Заштита јеврејских живота је од посебног значаја, али ова иницијатива озбиљно угрожава слободу изражавања“, рекли су.

Левичарски посланик Лук Хос описао је предлог као „очигледно неуставну“ симболичку политику која би, уместо да ојача, ослабила борбу против антисемитизма.

(Политика)