Горан Весић: Извештај Савета за борбу против корупције о приходима Београда је нетачан и паушалан

 Градски менаџер Горан Весић је, одговарајући на питања о извештају Савета за борбу против корупције, рекао да то тело није надлежно, да је њихов извештај о приходима Београда нетачан и паушалан, а на потпитање новинарке Н1 поручио јој да се учлани у странку и кандидује ако жели да се расправља са њим.

Коментаришући налазе Савета о ненаплативости накнада за грађевинско земљиште, Весић је прво навео да Савет, иако је у питању тело чији је оснивач Влада Србије, “није властан” да о томе расправља.

Иако упитан да прокоментарише стање прихода од 2011 до 2015, којима се Савет бави у свом извештају и конкретним приходима Града по основу закупа земљишта, станова и локала, градски менаџер је искористио прилику да се похвали садашњим стањем касе и истакне да је ситуација много боља него за време Драгана Ђиласа.

На потпитање новинарке Н1, Весић је рекао да га “не прекида” јер на то “нема право”.

“Ако хоћете да се расправљате учланите се у странку и онда се кандидујте!”. А кад му је новинарка на то одговорила: “Нећемо да се вређамо”, градски менаџер је рекао: “Не, хоћемо! Јер ви мене вређате. Не можете тако да се понашате!” иако је новинарка само поставила питање.

"Што се тиче Савета за борбу против корупције они су у извештају навели два случаја када је у питању Дирекција за градјевинско земљиште, две фирме где су наводно нестала нека потраживања. Рецимо та потраживања су нестала, како они кажу, 2013. године у јулу на основу решења које је тада потписао тадашњи градоначелник Београда Драган Дјилас", казао је Весић.

Савет за борбу против корупције утврдио да је 566,4 милиона динара, колико су фирме Пивеј инвест и Со-ло инвест дуговале граду Београду за закуп градјевинског земљишта једноставно избрисане из каснијих извештаја, без назнака да је дуг икада измирен.

На тврдњу новинара Н1 да су потраживања према извештају нестала 2015. године, Весић је поновио да су 2013. године раскинути уговори са њима и да су те фирме ослободјене потраживања.

"Према томе јасно вам говори како се паушално понашају”, навео је он.

Весић је коментарисао и наводе да се пословни простори у центру града од више стотина квадрата наплаћују по 300 евра. Као пример организација које, по закону, имају право да плаћају 20 одсто од пуне цене, навео је само невладину организацију Кућа људских права и Независно удружење новинара Србије.

Весић је поновио да су наводи Савета нетачни и паушални као и да то тело не може да контролише било чије приходе, а на констатацију новинара Н1 да је у питању тело Владе Србије, Весић је навео да они користе нетачне информације а новинарки је поново поручио да се “следећи пут кандидује” како би могла да му поставља питања,

На крају је поручио и да Савет за борбу против корупције није добио тачне извештаје од Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Града Београда.

(Н1)