Горан Марковић: Дешавања у Народном позоришту су једна општа хајка на уметнике као на државне непријатеље. Режим је у паници, и њима јасно да им је власт на измаку

"Дешавања у Народном позоришту су једна општа хајка на уметнике као на државне непријатеље, као на криминалце који не знам шта желе да ураде", каже за Н1 редитељ Горан Марковић. Он читаву ситуацију види као Нушићево "Сумњиво лице". "Ја мислим да постоји у БИА један читав део који се бави уметницима и разбијањем могућности да уметници стварају", казао је.

Управни суд у Београду донео је пресуду 25. марта ове године, којом се уважава тужба Горана Марковића, Срђана Драгојевића и Тихомира Станића против Министарства културе, али су они за то сазнали тек пре десетак дана, са закашњењем од више од шест месеци.

"Очигледно је пресуда стајала у нечијој фиоци, неко је то сакривао, не знам зашто. Ко зна шта је у главама тих бирократа, посебно у Министарству културе. Пресуда се односи на то да ми нисмо дужни да плаћамо судске трошкове, али не постоји одредба да је Министарство дужно да нам врати та средства за снимање филма. Тако да је ствар забашурена, није јасно потпуно", казао је Марковић.

Он појашњава на шта се односи тај судски случај.

"Ја сам добио на конкурсу средства за пројекат 'Доктор Д', био је респактибилан жири који је о томе одлучивао, и они су ми доделили средства. Онда је одлуком председнице савете Јелене Триван одједном ствар склоњена, без икаквог образложења, ћутке. Е то не може! И сад нам дође пресуда да не морамо да платимо судске трошкове. А не видим да министарство треба да нам уплати средства. Да ли је то победа, не знам", изјавио је Марковић.

Говорећи о ситуацији у Народном позоришту, у којем се глумци противе ступању на снагу Правилника о радној дисциплини којим се, између осталог, забрањује и кажњава исказивање грађанских и друштвених ставова у тој кући, Марковић каже да је у питању - хајка.

"То је једна општа хајка на уметнике као државне непријатеље, као криминалце који не знам шта желе да ураде. Помало све то личи на Нушићево 'Сумњиво лице'. Сви смо ми на неки начин Ђока Проминцла... Например, ево, ја сам с неким пријатељима седео у кафићу у Трсту, и у току нашег седења, није прошло ни 20 минута, појавила се на сајту Информера, Политике и Ало наша фотоиграфија. Уз коментар да ми спремамо, не знам како је било формулисано, да радимо о глави Србије", испричао је.

Марковић сматра да то ради служба Државне безбедности.

"Ствар је дуго организована и осмишљена. Моје мишљење је да то ради служба ДБ, по налогу главног, али то не може да буде спонтано. Тај блесави случај када ми седимо у кафићу, пијемо кафу и као смишљамо нешто против Србије. Ја мислим да постоји у БИА један читав део који се бави уметницима и разбијањем могућности да уметници стварају", казао је.

Проблеме имају и музичари, којима се отказују концерти.

"Ко ће знати зашто они то раде, ја не могу да уђем у те главе, ја то не бих могао да смислим. Како ја да разумем шта они мисле? Моје мишљење је да се ипак ради о страху, да је режим у паници, због целе ове године која је прошла у снажном отпору и да је њима јасно да им је власт на измаку", нагласио је редитељ.

Како је рекао, затрашивањем уметника покушавају да угасе "пожар који се шири неминовно".

"Видим да су глумци Народног позоришта изашли јуче на сцену Позоришта на Теразијама. Према томе, људи из позоришта су солидарни, што више власт притиска уметнике, отпор ће бити јачи. Ми нисмо људи који су навикли да нас ућуткују. Можете, али онда нас затварајте, у затвор, па онда нећемо говорити", каже.

На питање докле може да иде репресија власти, Марковић каже:

"Ја сам имао сличне ствари и за време Милошевића. Ово је, рекао бих, мало горе, јер Милошевићева полиција није јурила пролазнике на улицама и тукла их, без икакве концепције. Ово је хистерија, могу да замислим како они међусобно разговарају, колико се тресу".

Према његовим речима, нису само студенти који су устали.

"За мене су значајни и ови зборови грађана. Људи су се организовали и почели су да се баве својим проблемима, супротстављају се режиму. Једног дана ће морати да дођу неки избори, он ће одуговлачити, а да ли ће то само појачавати напетост, нисам сигуран", оценио је Марковић.

"Режим увози батинаше"

Предстоји нам протест 1. новембра, када ће бити обележена годишњица пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду.

"Режим се јако припрема, увозе се батинаши из Бујановца например. Они ће Београд и Нови Сад бити препун маскираних криминалаца у полицијским униформама. Мени је чудно како се ти прави полицајци не стиде тога, они су ипак људи који су се школовали за то. Сад се појављују неки кримоси који глуме полицајце. Докле ће то да траје, није ми јасно", рекао је гост Н1.

Марковић каже да је потребан општи консензус око тога да "нам је потребна промена власти".

"И да се сви сложимо око тога, чак и ови који су уцењени, купљени. То је тако тужан призор. Пролазио сам кад је био скуп оних који се противе блокадама испред РТС-а и видео сам групу људи који у џаковима носи кока-колу. Они су добили тај 'плен' који вреди неколико хиљада динара и задовољни су. Та понижавајућа околност мора да доведе до тога да ти људи одустану. Не могу да буду робови и да се понижавају за џак кока-коле", каже.

Марковић додаје и да "груба сила не може да траје вечно".

"Ја сам увек пратио своје срце и своју савест и нисам одустао од тога и увек сам то завршавао у моју корист, та груба сила не може трајати вечно, мора да се испумпа, да престане да делује. Ја мислим да смо близу тог тренутка", оценио је.

О новом роману

Горан Марковић издао је своју нову књигу "Хамлет у Павиљону број 6". Каже да је неће екранизовати.

"Ја сам неколико књига написао као материјал за филм, али ово није таква књига. Књига је о односу глуме и лудила. Хамлет знате ко је, а 'Павиљон 6' је приповетка Чеховљева која се одиграва у лудници. И главни јунак је неко ко има проблема а притом најзад добије да игра Хамлета. Одлази у душевну болницу да исто то ради с душевним болесницима, режира им Хамлета. Из тог склопа који иде паралелно, рађа се - видећете шта", описује Марковић радњу романа.

Промоција књиге је, како каже, 14. октобра у књижари СКЦ-а.

(Н1)