субота, 20. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Глас Америке: Русија страхује од подела на стогодишњицу револуције
Хроника

Глас Америке: Русија страхује од подела на стогодишњицу револуције

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 27. март 2017.

 Ове године се у Русији обележава сто година од завршетка Руске револуције – краја монархије и почетка комунистичког Совјетског савеза који је трајао до краја 20ог века. Упркос значају овог јубилеја, званична Москва је опрезна – због страха од могућих подела, а посебно након револуције у Украјини.

Руска револуција променила је правац историје. Монархија је замењена комунистичким режимом – првим на свету.

“Не треба идеализовати револуције. Али, оне јесу биле прекретница у промени система, начина размишљања и односа у друштву“, каже Борис Ривкин из Музеја историје и културе "Ин разлив".

Упркос томе што се Совјетски савез распао још 1991., његов глобални утицај и даље се осећа. Али, за разлику од времена комунизма, руске власти сада умањују значај револуције и позивају на јединство и помирење.

“Јасно је да ово није никакав празник! Иако је неспорно реч о великом, значајном догађају којег ова земља треба да се сећа”, сматра Сергеј Спиридонов из Националног музеја политичке историје.

Спиридонов сматра да би демократска Русија радије одала почаст привременој влади, која је ступила на дужност након свргавања монарха, али су ту владу збацили Лењин и остале комунистичке вође. На стогодишњицу, Русија се сећа подједнако и жртава, и достигнућа револуције.

“Друштво није подељено по питању револуције, али власти су забринуте. И веома су опрезни у процени тог догађаја, како не би изазвали поделе”, оцењује Игор Лукојанов из Институа за историју у Санкт Петербургу.

Због украјинске револуције 2014-те, Русија је поново постала свесна да и код куће има покрете спремне на радикалне политичке промене.

“Државни удар и револуција коју предводе масе се разликују. Не бих да ризикујем и тако опишем последњу револуцију, али не би ме изненадило да власт почне да се мења и на начин који није предвиђен уставом”, истиче Лукојанов.

Век касније, револуција која је тресла и Русију и свет више није разлог за славље, али јесте за размишљање.

(Глас Америке)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер