четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Француска: Завршени председнички избори; Коначни резултати: Емануел Макрон 23,75 одсто, Марин Ле Пен 21,53 одсто
Хроника

Француска: Завршени председнички избори; Коначни резултати: Емануел Макрон 23,75 одсто, Марин Ле Пен 21,53 одсто

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 23. април 2017.

Париз -- Центристички кандидат Емануел Макрон и лидерка крајње деснице Марин ле Пен освојили су највише гласова у првом кругу председничких избора у Француској.

Макрон и Ле Пенова квалификовали су се за други круг који ће бити одржан 7. маја.

Према коначним резултатима које је саопштило француско Министарство унутрашњих послова Макрон је освојио 23,75 одсто, а Ле Пенова 21,53 одсто.

Иза њих следе конзервативни кандидат Франсоа Фијон са 19,91 одсто освојених гласова и левичарски кандидат Жан-Лик Меланшон са 19,64 одсто. 

Кандидати у првом кругу председничких избора су били Франсоа Фијон (десница), Беноа Амон (левица), Емануел Макрон (центриста), Никола Дипон-Ењан (суверениста), Жан-Лик Меланшон (радикална левица), Натали Арто (Радничка партија), Марин Ле Пен (екстремна десница), Франсоа Аселино (евроскептик), Жак Шеминад, политички ветеран који не припада ниједној странци, центриста Жан Ласал и радикални левичар Филип Путу.

Укупно 66.646 бирачких места отворено је у 8х а затворена су у 20х. Одзив је у 17х био 69,42 одсто, што је процентни поен мање него 2012. у то време и сматра се великим.

Досадашњи излазак на биралишта је нешто мањи него у исто време на изборима 2007, када је изишло 31,2 одсто бирача и када је изборе добио конзервативац Никола Саркози.

До сада ниједан кандидат на председничким изборима у Француској није изабран у првом, већ у другом кругу који ће овог пута бити 7. маја.

Изборе обезбеђује 50.000 полицајаца и жандарма као и 7.000 војника.

С обзиром на овлашћења, укључујући и овлашћење да распусти Националну скупштину, председнички избори, који се одржавају сваких пет година, јесу за Француску најважнији избори.

Уколико се, како се очекује, Ле Пенова и Макрон суоче у другом кругу избора 7. маја, то ће бити вододелница за Француску: први пут у 60 година постојања Пете републике у другом кругу неће бити представљене главне партије левице и деснице.

Париз -- Прва бирачка места у Француској су затворена, а на њима је и почело пројање гласова на председничким изборима.

Биралишта су, како наводи “Гардијан“ затворена углавном у мањим подручјима. У већим градовима и урбаним територијама биралишта се затварају у 20 часова по централноевропском времену.

Иначе, дописници ББЦ преносе изјаве попут оних да је ово била најуспешнија изборна кампања у модерној историји Француске. 

Излазност на председничким изборима у Француској је до 17 часова по локалном времену износила 69,42 одсто, подаци су Министарства унутрашњих послова те земље.

Такође је саопштено да је на изборима 2012. године гласало 70,59 одсто, док је 2002. тај број био нешто већи и износио 73,87 процената.

Претходно је белгијска телевизија „РТБФ“ саопштила да ће највероватније у други круг ући бивши француски министар економије Емануел Макрон и лидерка Националног фронта Марин ле Пен.

Како је реаније најављено, прелиминарни резултати првог круга председничких избора у Француској биће објављени вечерас пре поноћи.

Поред тога, медији у тој земљи су упозороени да било какво објављивање анкета или коментарисање гласања током трајања избора може да буде кажњено са 75.000 до 350.000 евра. 

До 10 ујутру гласало скоро 30 посто Француза

На председничким изборима у Француској, до 10 сати гласало је 28,5 одсто гласача, што је нешто више него 2012. године, када је одзив био 28,29 одсто, саопштило је француско Министарство унутрашњих послова, преноси Ројтерс.

Гласали Франсоа Оланд, Марин ле Пен, Емануел Макрон...

Председник Француске Франсоа Оланд гласао је данас у првом кругу председничких избора у Тилу, у југозападном департману Корез.

Оланд, најнепопуларнији лидер Француске у модерној историји земље, одлучио је да се не кандидује за други мандат, а кандидат његове Социјалистичке партије је Беноа Амон, који није међу фаворитима за председника.

Према истраживањима јавног мњења, у други круг ће вероватно ући кандидаткиња деснице Марин ле Пен и независни центриста Емануел Макрон.

Макрон је са супругом гласао у приобалном граду Ле Туке на северу Француске, док је Марин ле Пен гласала у месту Енан Бомон.

Иако председнички кандидати обично гласају заједно са супружницима, Пенелоп Фијон гласала је јутрос у Сарту без супруга, који би требало да гласа у Паризу.

Изгледи конзервативца Франсоа Фијона да уђе у други круг знатно су опали пошто је откривено да су његова супруга и деца имали добро плаћене државне фиктивне послове.

Никола Дипон-Ењан био је први од 11 кандидата који је изашао на биралиште у предграђу Париза.

Затим је гласала и кандидаткиња Радничке партије Натали Арто у Пантену, у Париском региону.

Први делимични резултати избора очекују се убрзо по затварању биралишта у 20.00 часова.

Ле Пенова гласала, припаднице Фемена направиле хаос

Група активисткиња у топлесу приведена је у Француској пошто је изазвала метеж испред биралишта где је дошла да гласа кандидаткиња деснице Марин Ле Пен.

Шест припадница феминистичке групе Фемен искочила је из лимузине с маскама Ле Пенове, америчког председника Доналда Трампа...

Полиција и безбедносне снаге брзо их је увела у полицијска возила и одузела им транспаренте.

Лидерка Националног фронта Ле Пен, један од фаворита на изборима за председника, гласала је убрзо после тог инцидента без новог ометања.

Надметање 11 кандидата

У Француској се одржава први круг председничких избора на којима се надмеће 11 кандидата али се они одвијају и у сенци терористичких напада у тој земљи где је на снази ванредно стање.

Кандидати у првом кругу председничкиа избора су Франсоа Фијон (десница), Беноа Амон (левица), Емануел Макрон (центриста), Никола Дипон-Ењан (суверениста), Жан-Лик Меланшон (радикална левица), Натали Арто (Радничка партија), Марин Ле Пен (екстремна десница), Франсоа Аселино (евроскептик), Жак Шеминад, политички ветеран који не припада ниједној странци, центриста Жан Ласал и радикални левичар Филип Путу.

Скоро 47 милиона Француза позвано је на изборе чији је исход неизвестан због тесне разлике међу фаворитима у првом кругу - Макрона, Ле Пен, Фијона и Меланшона.

Укупно 66.646 бирачких места отворено је у 8.00 а биће затворено у 20.00, после чега се могу очекивати прве процене са биралишта.

Због великог број неодлучних бирача, аналитичари очекују мањи одзив бирача.

До сада ниједан кандидат на председничким изборима у Француској није изабран у првом, већ у другом кругу који ће овог пута бити 7. маја.

Изборе обезбеђује 50.000 полицајаца и жандарма као и 7.000 војника.

С обзиром на овлашћења, укључујући и овлашћење да распусти Националну скупштину, председнички избори, који се одржавају сваких пет година, јесу за Француску најважнији избори.

Уколико се, како се очекује, Ле Пенова и Макрон суоче у другом кругу избора 7. маја, то ће бити вододелница за Француску: први пут у 60 година постојања Пете републике у другом кругу неће бити представљене главне партије левице и деснице.

Евентуални успех Марин Ле Пен, брине ЕУ будући да она најављује рестриктивну политику према избеглицама, повратак француског франка и излазак из Уније.

Избори се први пут одржавају у време ванредног стања у Француској, које је уведено након терористичких напада 2015, и у сенци недавног напада на полицију у Паризу. После напада у центру Париза у четвртак, у којем је убијен један, а рањена двојица полицајца, а и услед претње исламског екстремизма после напада у протекле две године, када је настрадало више од 230 људи, гласање се одржава под изузетно јаким мерама безбедности са више од 50.000 полицајаца и војника. 

У француским прекоморским територијама и департманима, као и за француске држављане у САД и Канади, гласање је почело у суботу. 

До објављивања резултата, друга највећа европска земља и трећа најјача економија остаје на раскршћу, а њена будућност у ЕУ - под знаком питања.

(Н1- НСПМ, агенције) 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер