Форбс: "Обновљиви извори енергије" као бескорисна и скупа играчка

 Масовни подстицај у овом веку за алтернативе фосилним горивима, углавном ветрењаче и соларне панеле, била је једна од највећих лудости у људској историји. Трошак ових наводних обновљивих извора енергије у последњих 25 година премашује 10 билиона долара, а политички и економски резултати су ужасни, оцењује главни уредник магазина Форбес – Стив Форбс.

Потрошени новац и наметнути прописи изазвали су пустош у европским економијама. На пример, трошкови енергије у Немачкој и Британији два до три пута су већи од оних у САД-у. Ови вештачки наметнути терети кључни су фактор за мизерне стопе раста у ЕУ. Стагнирајуће економије подстакле су злослутни успон екстремистичких политичких странака у Немачкој и другде.

Ирански рат је сликовито показао колико је цео овај покрет био смешан. Упркос свим тим соларним панелима и турбинама, глобална потрошња нафте порасла је за готово трећину, а потрошња по глави становника остала је отприлике иста од почетка 21. века.

Упркос свим тим соларним панелима и турбинама, глобална потрошња нафте порасла је за готово трећину, а потрошња по глави становника остала је отприлике иста од почетка 21. века

Нафта и даље кључна

Марк Милс, проницљиви стручњак за енергетику и технологије, недавно је приметио, цитирам: „Свет је данас више зависан о нафти него када је започео велики и скупи експеримент енергетске транзиције“.

Размислите на тренутак о огромним опортунитетним трошковима које је ова лудост наметнула. Замислите да су ти билиони долара уложени у нове производе, нове услуге, нове медицинске уређаје, нове лекове за болести и, наравно, већу производњу нафте и гаса, као и развој нуклеарне енергије, која је ултимативни извор чисте енергије. Срећом, Ујка Сем (САД) никада није поверовао у ову глупост у толикој мери колико су то учиниле многе друге нације. Сада долази на наплату још једна цена ове глупости, а може се сажети у наслову извештаја Националног центра за енергетску аналитику, НЦЕА. Непрофитне организације коју је основао и на чијем је челу Марк Милс. Цитат: „Ко плаћа када се ветротурбине и соларни панели истроше?“.

Скривена енергетска одговорност

Оно што се углавном игнорише код ових обновљивих извора енергије јесте то да нису бесмртни и да ће бити потребно да их заменимо. То је лакше рећи него учинити, а импликације на околину нису угодне

Оно што се углавном игнорише код ових обновљивих извора енергије јесте то да нису бесмртни и да ће бити потребно да их заменимо. То је лакше рећи него учинити, а импликације на околину нису угодне. Темељ типичне ветротурбине дубок је и до девет метара. Свака турбина је обложена са 2.500 тона армираног бетона. Замислите да покушавате да се носите с тим. Међу осталим изазовима су и пропелери израђени од нерециклирајуће пластике. Заправо, неколико типичних ветроелектрана има више нерециклирајуће пластике него све пластичне сламчице и пластичне чаше на свету заједно.

Типично, владе су по том питању биле попут нојева с главом у песку. С обзиром на затворене руднике угља и затворене нафтне и гасне бушотине, владе имају неке облике захтева за разградњу. Како би сазнала стање ствари у САД-у, НЦЕА је ангажовала Куртиса Шуба, извршног директора Већа за модернизацију влада, да спроведе истраживање међу државама како би утврдила која правила и прописе свака од њих има у вези са декомисијом ветро и соларних електрана.

Оцењене су. Није изненађење да је две трећине држава пало. То је у оштрој супротности са процесима које већина држава има у вези с постројењима за фосилна горива. Још једно, не баш, изненађење. Савезна влада, која има надлежност за инсталирање ветроелектрана на мору, такође је добила негативну оцену. Од почетка до краја, ови обновљиви извори енергије не само да не замењују фосилна горива, већ се показује да нису донели никакво опште добро за околину. Чишћење истрошених локација обновљивих извора такође ће коштати десетине милијарди долара.

(Форбс Србија)