петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Фискални савет: Држава нема новца за антикризне мере, мораће у кратком року да се задужи за више од три милијарде евра, а за финансирање свих буџетских обавеза у 2020. години, око 6,5 милијарди евра
Хроника

Фискални савет: Држава нема новца за антикризне мере, мораће у кратком року да се задужи за више од три милијарде евра, а за финансирање свих буџетских обавеза у 2020. години, око 6,5 милијарди евра

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 09. април 2020.

Планиране мере помоћи привреди и грађанима коштаће пореске обвезнике више од три милијарде евра, што је трошак за који држава тренутно нема расположивих средстава, због чега ће Србија морати у кратком року снажно да се задужи, "а тај дуг враћаће с каматом сви грађани у годинама након завршетка кризе", оценио је Фискални савет.

"Држава за финансирање свих буџетских обавеза у 2020. години, укључујући и планиране мере, мора код кредитора да обезбеди око 6,5 милијарди евра што ће бити велики изазов", навели су из Фискалног савета и истакли да је најважније економско питање у овом тренутку од кога и под којим условима ће се држава задужити током 2020. за финансирање свих својих обавеза.

Подсећа се да је Министарство финансија проценило да ће фискални дефицит у 2020. години (укључујући и планирани пакет мера) износити девет одсто БДП-а, што Фискални савет сматра објективном проценом, уколико се криза заврши до лета.

То значи, објаснили су из Фискалног савета, да ће буџет осим 3,1 милијарду евра, колико ће га коштати планирани пакет мера, имати и додатни дефицит од око милијарду евра услед очекиваног пада привредне активности (Министарство финансија процењује пад БДП-а од око два одсто).

Уз све то, држава мора током 2020. да обезбеди и додатних три милијарде евра за отплату раније узетих кредита, тј. дела јавног дуга који током 2020. доспева на наплату.

Дакле, укупне обавезе које мора да финансира држава током 2020. износиће нешто више од седам милијарди евра, а само мањи део тога, односно нешто више од 500 милиона евра, држава може да финансира из својих резерви (депозита), навео је Фискални савет.

"Због свега тога приоритет Министарства финансија морао би бити да што пре ова средства обезбеди, а то практично значи да се одмах започну преговори са банкама, медјународним финансијским институцијама и другим кредиторима о условима под којим би Србија могла добити потребна средства", упозорио је Фискални, савет уз оцену да ће то бити изазов будући да је велики број земаља тренутно у сличној ситуацији као Србија и већ тражи новац на медјународном тржишту капитала.

Из Фискалног савета су озбиљност проблема илустровали податком да је већ више од 90 земаља званично затражило финансијску и стручну помоћ од ММФ-а.

Чланови Фискланог савета сматрају да би Влада Србије морала да ефикасно усвоји све неопходне уредбе за спроводјење неспорних мера и да до краја дефинише делове пакета који нису прецизирани.

Навели су и да је Србија каснила неколико недеља у дефинисању мера за ублажавање неповољних економских последица у односу на већину других европских земаља, што је уз мане имало и предности, јер је највећи део припремљеног пакета, изузимајући део о исплати 100 евра пунолетним грађанима, начелно у складу са најбољом међународном праксом и препорукама релавантних институција попут ММФ-а, али сматрају да времена за даља одлагања више нема.

У Фискалном савету су указали да одлагање спровођења мера повећава ризик прекомерног раста незапослености и ширења неликвидности.

"Практично једина планирана мера која одмах ступа на снагу јесте одлагања плаћања намета на рад, а уколико би се друге мере ефектуирале тек средином маја, као што је првобитно најављено за буџетску исплату минималних зарада, то би се за велики број предузећа могло испоставити као прекасно", навео је Фискални савет.

(Нова економија, Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер