среда, 24. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Европски Парламент усвојио предлог резолуције о “односу Србије и Косова” и позвao власти у Београду да реше случај Савамала
Хроника

Европски Парламент усвојио предлог резолуције о “односу Србије и Косова” и позвao власти у Београду да реше случај Савамала

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 28. фебруар 2017.

Спољнополитички одбор Европског парламента усвојио је предлог резолуције о Србији у којој се поново истиче да су јачање владавине права и спровођење споразума о нормализацији односа с Приштином кључ за напредак Србије ка чланству у Европској унији и позивају власти у Београду да брзо нађу решење за случај Савамала.

Посланици овог одбора ЕП су са 55 гласова "за" и два "против" усвојили предлог резолуције о којој ће се накнадно изјаснити парламент ЕУ на пленарном заседању.

У документу се оцењује да је Србија начинила важан напредак на путу ка чланству у ЕУ, о чему сведочи и отварање поглавља у преговорима, али се подвлачи нужност даљих реформи нарочито у владавини закона и подстиче Србија да гради добре односе у региону где поново избијају националистичке напетости.

Такође се истиче да је "Србија предузела важне кораке за нормализацију односа с Косовом", да напредује у стварању делотворне тржишне привреде и да је у земљи "побољшана укупна економска ситуација".

Власти у Приштини хитно да израде статут ЗСО

У неким од 325 амандмана поднесеним на тај предлог резолуције, затражено је да власти у Приштини хитно прихвате израду статута и формирање Заједнице српских општина.

Предлог резолуције је израђен на темељу извештаја који је припремио известилац Европског парламента за Србију Дејвид Мекалистер и у њему се подвлачи да помак Србије ка чланству у ЕУ непосредно зависи од спровођења реформи и то посебно оних везаних за независност правосуђа, сузбијање корупције и нормализацију односа с Приштином.

У расправи је речено и да ЕУ у дијалогу Београд-Приштина не сме стајати на било чију страну, јер је ситуација и даље "запаљива", а тако је оцењено и стање у другим деловима региона.

У амандманима је највише инсистирано на владавини закона, поштовању права мањина и "рањивих група", као и слободи медија.

У документу се изражава "забринутост због помањкања напретка у борби против корупције", одаје се признање властима Србије за сузбијање организованог криминала и тражи да се "за спорне догађаје у (београдској) четврти Савамала брзо нађе решење".

У неколико амандмана је "изражена забринутост због тога што власти нису привеле правди организаторе незаконитог рушења имовине" у Савамали.

Европски парламент "позива Србију да усагласи своју спољну и безбедносну политику с политиком Европске уније, укључујући политику према Русији", на то су указали и посланици у расправи, мада се чуло и мишљење да се ту мора ићи обазриво и уважити "односи пријатељства с Русијом стари стотинама година".

Највећи број амандмана су поднели посланици из Хрватске који су поново тражили да Србија реши отворене проблеме са суседима, као што су утврђивање граница, сукцесија СФРЈ, враћање културних добара, отварање југословенских архива, укидање овлашћења српског закона о ратним злочинима и за покретање истрага на подручју бивше Југославије.

И у амандманима и у расправи је ипак наведено да билатерална питања морају бити решена, али не на штету преговора Србије о чланству с ЕУ.

"Истражити сваки напад на новинаре"

Европосланици у усвојеном документу "поново изражавају забринутост због изостанка напретка у побољшању стања слободе изражавања и слободе медија и снажно предочавају чињаницу да претње, насиље и застрашивање новинара и даље изазивају забринутост".

Они позивају власти Србије да истраже сваки напад на новинаре или медије, да потпуно спроведу законе о медијима, и да обезбеде увид у власништво и финансирање медија.

У нацрту резолуције се "примећује да независност правосуђа није зајемчена у пракси, иако је дошло до извесних помака у правосуђу, посебно у усаглашавању судске надлежност и подстицању доласка на положаје на темељу заслуга".

Посебно се наводи да је Србија остварила битан напредак у отклањању буџетског дефицита, уз боље изгледе за привредни раст, да су смањени унутрашњи и спољнотрговински мањкови и дугови.

Европосланици изражавају задовољство што је у Србији усвојен акциони план за заштиту националних мањина, а оцењују да је "у Војводини очуван висок ниво заштите мањина, док је међунационална ситуација добра".

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер