Елис Дагнис, професорка са Универзитета Пенсилваније за Н1: Сви су знали ко је Епштајн, а ипак су наставили контакт с њим

О политичким импликацијама објављивања докумената о сексуалном предатору и какве ће последице то имати по америчку политику за Н1 говорила је професорка Елис Дагнис са Универзитета Пенсилваније.

Н1: Господин Трамп је рекао да се његово име не помиње у тим документима, да није урадио ништа лоше и да је случај затворен. Да ли то значи да је ова прича сада завршена или тек почиње када је реч о њеним последицама по америчку политику?

"Мислим, уз дужно поштовање према председнику Трампу, да је у праву у две од три ствари. Пре свега, он јесте поменут у документима. Управо смо добили још једно објављивање неколико милиона мејлова, докумената, фотографија и видео-снимака. Његово име се, како изгледа, појављује више од 3.000 пута. Тако да то није тачно.

Да ли је он крив за нешто, то је потпуно друго питање. Ово је огромна, огромна прича јер је изузетно широка и обимна. Укључује велики број људи, не само из Сједињених Држава већ и из других земаља. Већина мушкараца који су у то умешани веома су богати и моћни, због чега је ова прича изузетно привлачна публици.

Председник Трамп можда жели да ова тема нестане. Министарство правде је саопштило да је објавило све што планира да објави, али ова прича неће нестати. А чињеница да људи о томе лажу само додатно привлачи пажњу.

Ово је ужасна прича о човеку који је злостављао младе девојке, децу, и о другим мушкарцима који су у томе учествовали. Проблем је у томе што нису сви директно злостављали девојке, али ако сте били у близини свега тога, широко је распрострањено уверење да сте морали знати да се нешто чудно дешава. А то што нико ништа није учинио представља злочин сам по себи, поред свих осталих стравичних злочина који су се догодили".

Н1: Многи од њих су остали у контакту са Епстајном чак и након његове пресуде 2008. године, све док није поново ухапшен. То много говори о њима.

"Тачно, говори много. Можда је постојала нека врста "уверљивог порицања" деведесетих година, али и то је упитно. Након његовог хапшења и пресуде, нико више нема никакво оправдање. Сви су тачно знали шта је урадио и какав је био човек, а ипак су наставили да се с њим друже. То је дубоко проблематично и веома узнемирујуће."

Н1: Шта нам овај случај говори о јавности, о Министарству правде, улози Конгреса, правосудном систему и целокупном институционалном поретку у САД?

"Једно је бити циничан према влади, а нешто сасвим друго када државне институције очигледно прикривају чињенице и намерно покушавају да обману јавност. А управо се такав утисак сада стиче.

У почетку је ово био скандал на десници – многи републиканци су веровали да ће случај имплицирати искључиво Била Клинтона и демократе. То је очигледно нетачно. Ово је нестраначка, срамотна и језива прича и не може се свести на партијску поделу.

Сада, када су републиканци на власти, покушали су да овај случај искористе против демократа. Али када отворите досијее и видите размере, колико је мушкараца умешано, од којих су многи републиканци, укључујући и Доналда Трампа, постаје јасно да ово превазилази пуки политички обрачун.

Питање је: шта сада радимо као држава? Јер поверење у институције је озбиљно нарушено. Постоји оправдана и снажна жеља да се правда задовољи. А када се не верује институцијама правде, поставља се питање – шта даље?"

Н1: Да ли је то разлог зашто до сада нисмо видели снажно двостраначко огорчење?

"Постоји огромно огорчење због онога што се догодило женама. То је опипљиво и стварно. Постоји и снажан бес према државним актерима који покушавају да ову причу склоне у страну. Начин на који је случај вођен озбиљно је нарушио Трампову популарност, али и позицију конгресмена који поручују да "нема ништа да се види" и да можемо да идемо даље.

Многи изабрани званичници биће погођени овим – ако не зато што су учествовали, онда зато што нису ставили фокус на оно најважније: трагедију стотина младих жена. Ово није била једна оптужба. Ово је масовна прича."

Н1: Да ли јавност ово види као неку врсту имунитета за политичке елите, не само у САД већ и широм света?

"Да, то се уклапа у стару идеју да су људи на врху бизниса и власти корумпирани. У стварности, то обично није случај. У демократским земљама широм света, иако се не слажем са свим политичарима, верујем да већина њих искрено ради за своје бираче. Али овај случај руши ту перцепцију и оставља јавност са осећајем да је обманута.

То је изузетно опасно, јер су нам потребне институције којима верујемо и изабрани званичници у које можемо да имамо поверење.

Председник Трамп има базу подршке од око 32 одсто Американаца. Они вероватно никада неће поверовати да је урадио нешто лоше. Али 32 одсто није већина. Већина јавности жели јасне одговоре и одговорност. Што их мање добија, то ће сумња бити дубља – не само у САД, већ и широм света."

Н1: Видели смо да је Трамп утицао на правосудни систем у САД. Многи тврде да чак и да постоје озбиљнији докази против њега, Министарство правде не би реаговало.

"Мислим да је то фер оцена. Он је политизовао институције које су до сада биле независне, и тиме озбиљно нарушио поверење у државу. Сумњу није посејао само међу својим присталицама, већ и међу опозицијом.

То подрива оно што називамо политичком ефикасношћу – веру да политички систем слуша и одговара на потребе грађана. То је изузетно опасан пут."

Н1: Многе земље су САД доживљавале као узор демократије, али данас постоје "мали Трампови" широм света који раде исто. Шта то говори о другим демократијама?

"То је сасвим оправдано питање. Утицај и ауторитет САД као лидера демократије значајно су ослабили. То видимо и у изјавама званичника из других земаља. Наш демократски рејтинг је пао. Свет данас изгледа потпуно другачије него пре годину дана, а камоли у односу на свет у којем сам ја одрасла.

Последице америчког повлачења са позиције моралног ауторитета имаће дугорочне ефекте – деценијама, можда и генерацијама."

(Н1)