недеља, 13. октобар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Џереми Хант: Слободни медији су најјача заштита од тамне стране власти, мало је институција које ту улогу могу да остваре делотворније од њих
Хроника

Џереми Хант: Слободни медији су најјача заштита од тамне стране власти, мало је институција које ту улогу могу да остваре делотворније од њих

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 11. јул 2019.

Министар спољних послова Велике Британије Џереми Хант изјавио је у Лондону да су одговорност и надзор најснажнија мера заштите од тамне стране власти и да је мало институција које ту улогу могу да остваре делотворније од слободних медија.

На Глобалној конференцији за слободу медија, коју заједнички организују британска и канадска влада, Хант је рекао да борбу за медијске слободе „из дана у дан воде независни новинари у ауторитарним државама, будни блогери који откривају корупцију и храбри активисти који објављују доказе о злоупотреби људских права“.

„На крају крајева, сви имамо избор. Да занемаривањем претњи толеришемо гушење независних гласова и опасности од неодговорне власти. Или да бранимо наше вредности и државе, и ‘цветамо’ захваљујући слободној размени идеја. Доласком на ову конференцију, свако од нас направио је тај избор“, казао је Хант у говору достављеном медијима.

Он је навео да је прошле године широм света убијено 99 новинара, двоструко више него пре једне деценије, да су владе позатварале још 348, и додао да мали број починилаца тих злочина буде позван на одговорност. Од 46 новинара који су умрли насилном смрћу 2008. године, после 11 година, расветљено је свега осам случајева, казао је Хант.

Он је рекао и да је човечанство кроз историју најбрже остварило напредак када је допуштало да се о идејама слободно расправља, да се исте тестирају и преиспитују и додао да је „десет држава са најслободнијим медијима на свету дало 120 Нобелових лауреата – три пута више него Русија и Кина заједно“.

Навео је да стварна одговорност не проистиче из селективних и театралних обрачуна са корупцијом које покрећу ауторитарне државе, а којима се мистериозно уклањају политички противници, док највећи преступници остају нетакнути, већ да она долази од ризика од разоткривања, од медија који се не могу контролисати или поткупити.

„Докази за ово су несумњиви. Од десет ‘најуређенијих’ држава на свету по рангирању Транспаренси интернешенела, седам је и у првих десет на Светском индексу слободе медија. Са друге стране, од десет најкорумпиранијих држава, четири су медју последњих десет по слободи медија“, казао је шеф британске дипломатије.

Он је најавио пет практичних корака које ће британска влада предузети са својим партнерима – формирање новог Глобалног фонда за одбрану медија којим ће руководити Унеско, формирање медјународне радне групе која ће помагати владама да испуне обавезе по питању медијских слобода, сазивање панела стручњака који ће пружати савете земљама о јачању правне заштите новинара, стварање контакт групе земаља које ће лобирати у случајевима напада на медијске слободе и потписивање „Глобалног обећања за медијске слободе“.

Хант је издвојио Кину и Вијетнам као земље у којима се новинари суочавају с великим изазовима.

„У Кини аутоматизована цензура и Велики заштитни зид блокирају приступ хиљадама информативних портала, при чему су милиони људи запослени да цензуришу садржај, лажирају објаве на друштвеним мрежама и манипулишу расправом на интернету. Прва особа која је у Кини основала сајт о људским правима, активиста Хуанг Ћи, послат је у затвор 2016. године, а о њему се ништа не зна од тајног судјења одржаног у јануару“, навео је Хант.

Додао је да на данашњој конференцији учествују делегације из више од 100 држава, укључујући 60 министара и више од 1.500 новинара, научника и активиста.

„Никада раније се толико држава није окупило ради овог циља“, навео је Хант.

Србију на конференцији представља министар спољних послова Ивица Дачић.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер