Draža Petrović: Atentatijada na predsednika

 Još od pamtiveka Srbi veruju da u televizoru stanuju mali ljudi, mada poslednjih godina sve više veruju da u televizoru žive veliki predsednici.

Tako da je 54 odsto Srba tek u utorak spoznalo da predsednik ne živi u televizoru, već je svaki njegov dolazak u televizor skopčan sa mnogim rizicima & mnogim atentatorima.

Ima, naime, ona narodna poslovica koja kaže: “Kada ti crna mačka pređe put i kada ti Sarapa pređe preko ekrana, sprema se neki belaj”. Crna mačka može slutiti neki belaj za vas lično, dok Sarapa sluti neki belaj za naše društvo u celini.

Tako da je tradicionalna kulturno-privredna manifestacija – Atentatijada na Vučića – koja se u nepravilnim vremenskim razmacima održava u Srbiji na raznim lokacijama, u utorak počela ukazanjem gromadnog Sarape preko celog ekrana TV Pink.

Tradicionalno, sa Sarapine desne strane sedeo je Nebojša Krstić, lelujavo zagledan u nepregledna prostranstva TV studija, a Sarapa je dramatičnim tonom čitao sledeći naslov: „ALO DOŠAO DO SAZNANjA - večeras se sprema atentat na predsednika Vučića!“

-Ala ovi Srbi imaju dobru obaveštajnu službu, sve važne stvari saznaju unapred! – već tog popodneva šefovi svetskih bezbednosnih agencija počeli su da se raspituju šta je ALO, i došli su do zaključka da to mora biti skraćenica od Atentatorski LOkator, čim tako precizno znaju da se sprema atentat na nekoga.

Pažljivo gledajući Sarapu preko celog ekrana, gledaoci su mogli da steknu utisak da će Sarapa da eksplodira od brige zbog planiranog atentata, pa je u produkciji Pinka na brzinu odlučeno da predsednik ovog puta ne dolazi lično u studio kako bi komentarisao najavljeni atentat na samog sebe.

-Ako Sarapa eksplodira tokom intervjua sa predsednikom, onda propada najavljeni atentat, jerbo je eksplozija Sarape u blizini predsednika sama po sebi atentat! Sarapa bi samodetoniranjem u živom programu faktički izvršio predatentat na predsednika!– setio se neko tokom te vanredne emisije na TV Pink da bi bilo najbolje predsednika uključiti telefonom, iz bezbednosnih razloga.

Na drugom kraju grada, u Predsedništvu Srbije, uveliko su pravljeni planovi – kako predsednik večeras da izbegne atentat, da izbegne predatentatora Sarapu, ali da ne izbegne „Upitnik“, emisiju u kojoj obožava da gostuje, jerbo zna da pravi suštinsku razliku između Olivere i Olje, i između upitnika i pitanja.

„Upitnik“ je, naime, TV format napravljen da bi pokazao kako predsednik, pored svih dokazanih talenata, ume da pravi odlične intervjue sa Oliverom Jovićević, i da joj postavlja teško pitanja a ona uglavnom nema odgovor ni na jedno. Jedna škola mišljenja, opet, smatra da je „Upitnik“ vrsta performansa Marine Abramović, gde jedna žena bez treptanja sat i po gleda u predsednika koji priča po sistemu: „Navalio ko mutav na telefon“. I gleda u nju kako trepće.

Glavni problem stručnjaka za atentate u Predsedništvu Srbije bio je – kako predsednik da uđe u zgradu RTS, a da ga ne primete atentatori – pa se neko setio Otpisanih. -Otpisani su se tokom okupacije kretali po gradu kroz kanalizaciju, tako da je najbolje da predsednik to obavi na isti način – zaključeno je na sastanku operativne radne grupe za proboj predsednika do studija „Upitnika“.

A kako postoje verovanja u srpskom narodu da se drevni ulaz u kanalizaciju nalazi na Televiziji Pink, bilo je idealno da predsednik odmah ode da gostuje kod Sarape, odakle će posle neprimetno zavarati atentatore i mrežom podzemnih hodnika bezbedno stići do zgrade RTS-a.

Međutim, Sarapino predeksplozivno stanje je promenilo planove, te se predsednik samo javio telefonom u Pinkovu vanrednu emisiju povodom predstojećeg atentata na njega samog, te dao umirujuću izjavu: „Ja kao predsednik ne bežim pred nasilnicima i pred onima koji su upali nasilno na RTS, onda ne bi postojala Srbija, a ni predsednik. Srbija će pobediti, a ja ću se pojaviti. Neću mnogo ranije dolaziti, neka se slobodno pojave. Moj uspeh se meri kilometrima puteva, investicijama, a ne količinama testera” - izjavio je predsednik Pinku.

Dakle, jasno je bilo da su atentatori naoružani testerama, te da će to biti prvi atentat testerom u svetskoj istoriji atentata.

U istoriji svetskih atentata, takođe, nikada nije zabeleženo da onaj na koga hoće da izvrše atentat, pre atentata daje izjave medijima o predstojećem atentatu, pa je cela Srbija shvatila da je stvar ozbiljna, a naročito je to shvatio Boško Ničić, gradonačelnik Zaječara, koji je sa dvadeset kola punih SNS Zaječaraca krenuo da pohvata atentatore golim rukama.

Rahmetli Kenedi je na onom svetu upravo gledao TV Pink, uzdahnuvši: “Eee, da mi je bio jedan Ničić onomad u Dalasu, još bih bio živ i zdrav!”

Ne zna se šta je bilo posle, ali biće da su se atentatori razbežali čim je Ničić svoj dolazak najavio na Instragramu, pa je predsednik bezbedno ušao u televizor...

I tako je predsednik preživeo još jednu tradicionalnu Atentatijadu, koja polako postaje najpoznatiji srpski brend...

(N1)