Драган Стојковић, професор Економског факултета у Крагујевцу: Не би ме зачудило да и држава прода свој удео у НИС-у

Повлачење Нафтне индустрије Србије (НИС) са листинга Београдске берзе највероватније би покренуло потпуни крах акционарства у Србији, оценио је професор на Економском факултету у Крагујевцу Драган Стојковић који је рекао и да га не би зачудило да и држава прода свој удео у тој компанији.

Стојковић је за месечник Бизнис и финансије навео да годишњи промет акцијама на Београдској берзи тренутно чини само око 0,03 одсто бруто домаћег производа (БДП) Србије.

По речима Стојковића, веома је важно питање да ли би унапред договорена продаја НИС-а, реализована без заштите права малих акционара, била прихватљива за САД која је увела санкције НИС-у због већинског руског власништва.

"Београдску берзу из године у годину одликује све мањи промет акцијама, уколико се посматрају стандардни методи трговања, док је у последњих десет година све веће учешће државних обвезница у укупном промету, при чему ове хартије од вредности тренутно чине око 90 одсто укупног промета. Промет акцијама НИС-а заузима веома значајно учешће у укупном промету акцијама", рекао је он.

Током 2023. године, како је навео, промет акцијама НИС-а чинио је више од 30 одсто укупно оствареног промета акцијама и више од 75 одсто промета акцијама оствареног на најквалитетнијем сегменту тржишта Београдске берзе.

Акције НИС-а су прошле године учествовале у укупном промету акцијама са нешто мало више од 20 одсто, што је представљало око 50 одсто промета оствареног на листингу.

"Имајући у виду ове податке, јавља се оправдани страх шта ће се десити уколико се из неког разлога ова компанија повуче са тржишта Београдске берзе", упозорио је Стојковић.

Потенцијални купац у обавези да понуди свим акционарима исте услове

Како је додао, потенцијални купац НИС-а преузео би учешће руских компанија у том предузећу, а то су акције које поседује Гаспром њефт (44,85 одсто) и акције које поседује ПЈСЦ Интеллигенце (11,30 одсто). Међутим, према важећим прописима у Србији потенцијални купац је у обавези да понуди свим акционарима исте услове, односно да објави понуду за преузимање. Законом о тржишту капитала је прописано да издавалац власничких хартија од вредности којима се тргује на регулисаном тржишту мора обезбедити исти третман за све акционаре.

Правилима пословања Централног регистра понуда за преузимање акција је дефинисана као јавна понуда упућена свим акционарима цилјног друштва за куповину свих акција које су издате с правом гласа, уз услове и на начин одређен у складу са Законом о преузимању акционарских друштава.

Управо Закон о преузимању акционарских друштава налаже да сви акционари циљног друштва морају имати равноправан положај у поступку преузимања, односно ако неко лице стекне контролу над друштвом, остали акционари морају бити заштићени тако да могу под истим условима да продају своје акције понуђачу, подсетио је Стојковић.

"Не треба заборавити да је Гаспром њефт почетком 2011. године, у складу са претходно реализованом куповином 51 одсто акција НИС-а, упутио понуду за преузимање свим акционарима по истим условима, осим држави која је по договору била изузета. Том приликом Гаспром њефт је повећао своје учешће у овој компанији на 56,16 одсто", рекао је он.

Да ли је одлука државе да остане у власничкој структури НИС-а дефинитивна?

Истакао је да, уколико се у процесу садашње власничке трансформације НИС-а законски оквир буде поштовао, важно би било размотрити како ће мањински акционари реаговати на то преузимање.

"Поред тога, требало би додатно преиспитати став државе да ли је одлука да остане у власничкој структури НИС-а дефинитивна. Имајући у виду да Србија на домаћем и међународном тржишту интензивно емитује разне врсте дужничких хартија од вредности, продаје природне ресурсе и парцеле локалних самоуправа, при чему апелује и на јавна предузећа да на време плаћају рачуне, можда не би зачудило да и држава ипак прода свој удео у овој компанији (29,87 одсто)", рекао је Стојковић.

Успешна реализација понуде за преузимање НИС-а, у складу са законским оквиром и интересом развоја домаћег тржишта капитала, по његовој оцени може бити и важан предуслов добијања позитивног мишљења Канцеларије за контролу стране имовине Министарства финансија САД.

"Свакако да евентуална промена менаџмента компаније може указивати да се не ради о пријатељском преузимању НИС-а, али то не мора бити довољан доказ за САД да се ради о потпуном искључивању руског интереса из пословања ове компаније", навео је Стојковић.

(Н1)